Srpski pčelari su nedavno započeli izvoz meda u Kinu, a prve dve pošiljke, ukupne težine 2.700 kilograma, već su stigle na ovo značajno tržište. Ovaj korak predstavlja veliki uspeh za domaće pčelarstvo, a pogon „Naš med“ u Rači, koji je izgrađen uz podršku opštine i države, postao je prvi u Srbiji koji je dobio registrovanje za izvoz meda u Kinu, kako je istakao Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije. Otvaranje kineskog tržišta se smatra ključnim zbog trenutnih niskih otkupnih cena i ograničenih mogućnosti prodaje na domaćem tržištu.
Živadinović je za Biznis.rs izjavio da bi, ukoliko izvoz postane redovan i količine se povećaju, otkupna cena meda za domaće pčelare mogla da poraste za 30 do 50 procenata u odnosu na trenutnu. Međutim, logistika predstavlja značajan izazov; dostava robe do Kine traje oko 45 dana i nije jeftina, što može uticati na krajnju cenu meda.
Pčelari se trenutno suočavaju sa velikim raskorakom između troškova proizvodnje i otkupnih cena. Kao primer, Živadinović navodi med od uljane repice, čija je otkupna cena oko 1,8 evra po kilogramu. U maloprodaji, cena kilograma meda može dostići i 1.500 dinara, ali prodaja direktno potrošačima nije dovoljna da apsorbuje sve dostupne količine, što vodi pčelare ka prodaji na veliko, prvenstveno za izvoz.
Dodatni problem predstavlja rastući trošak goriva, koji je posebno visok za seleće pčelare, koji tokom godine premeštaju košnice na različite paše. Troškovi transporta se mere hiljadama evra, dok klimatske promene povećavaju rizik da premestanje na kraju neće doneti očekivane prinose meda. Pčelari već godinama traže povoljnije uslove za registraciju vozila koja koriste isključivo za prevoz pčela, opreme i pčelarskih proizvoda, a očekuje se da će ta mogućnost biti obuhvaćena izmenama Zakona o bezbednosti saobraćaja.
Pored ovih izazova, pčelari se suočavaju i sa problemom falsifikovanog meda, koji stvara nelojalnu konkurenciju. Prema rečima Živadinovića, jeftini proizvodi iz uvoza mogu se nabaviti za oko 1,3 evra po kilogramu, dok su troškovi proizvodnje pravog meda višestruko veći. Ova situacija dodatno obara otkupne cene i otežava domaćim pčelarima pristup policama velikih trgovinskih lanaca.
Ovaj problem nije ograničen samo na Srbiju; sumnje u autentičnost meda prisutne su i na evropskom tržištu, zbog čega pčelarske organizacije već duže vreme zahtevaju strože kontrole i efikasnije metode za otkrivanje falsifikata. U takvim okolnostima, otvaranje tržišta u Kini moglo bi da predstavlja značajnu priliku za domaće pčelarstvo. Iako su prve količine simbolične u odnosu na veličinu kineskog tržišta, kontinuitet izvoza i rast tražnje mogli bi obezbediti dodatni kanal prodaje i povoljniju otkupnu cenu za srpske proizvođače meda.
Pored toga, pčelari se nadaju da će im otvaranje kineskog tržišta omogućiti da se lakše nose sa izazovima koje donosi niska otkupna cena i sve veći troškovi proizvodnje. U tom smislu, ulazak na ovo veliko tržište mogao bi da donese novu perspektivu i stabilnost u sektoru pčelarstva u Srbiji.
Kako se situacija razvija, biće važno pratiti kako će se kretati otkupne cene i kako će pčelari reagovati na nove izazove i mogućnosti koje im pruža izvoz. U svakom slučaju, srpski pčelari su pokazali odlučnost i spremnost da se prilagode tržištu, a Kina se čini kao značajan korak ka boljoj budućnosti za domaće pčelarstvo.
