Više javno tužilaštvo u Beogradu podnelo je Višem sudu u Beogradu optužni predlog protiv Veselina Milića, pomoćnika direktora policije i načelnika Policijske uprave za grad Beograd. Optužnica se odnosi na dva krivična dela: neprijavljivanje krivičnog dela i učinioca, kao i falsifikovanje službene isprave. Ova akcija tužilaštva je rezultat istrage koja je pokazala postojanje opravdane sumnje da je Milić, delujući u svojstvu službenog lica, propustio da prijavi teški zločin – ubistvo.
Prema saopštenju tužilaštva, 12. maja 2026. godine, Milić je saznao da je u restoranu „27“ ubijen Aleksandar Nešović. Ovaj događaj je prijavio Nenad L, vlasnik restorana, koristeći aplikaciju „WhatsApp“. Milić, iako je imao obavezu da prijavi ovo krivično delo, nije to učinio, čime je prekršio zakon. U skladu sa zakonodavstvom, za krivično delo teškog ubistva može se izreći kazna zatvora duža od pet godina, što dodatno naglašava ozbiljnost situacije.
Osim neprijavljivanja ubistva, Milić je optužen i za falsifikovanje službene isprave. Naime, 13. maja, on je u službenim prostorijama Biroa načelnika PU za grad Beograd uneo neistinite podatke u službenu belešku. Prema navodima tužilaštva, on je lažno naveo da se 12. maja slučajno sreo sa okrivljenim Sašom Vukovićem Bosketom u restoranu, iako ga je zapravo pozvao da dođe. Takođe, Milić je izneo netačnu informaciju da je Nešović samo prošao pored njegovog stola, dok je u stvarnosti došlo do kratke verbalne rasprave između Nešovića i Vukovića.
U saopštenju se dalje navodi da Milić nije uneo važne informacije koje su mogle uticati na policijsku istragu. Na primer, nije naveo da je Saša Vuković Bosket njegov porodica prijatelj, niti da je bio upoznat sa konfliktom između Vukovića i Nešovića, zbog kojeg je Vuković strahovao za svoju sigurnost. Milić je, kako se sumnja, pozvao Nešovića u restoran „27“ preko posrednika, sa namerom da pokuša da ih pomiri.
Osim ovih propusta, Milić nije prijavio ni to da ga je vlasnik restorana, Nenad L, pozvao nakon što je napustio restoran kako bi ga obavestio o ubistvu. Ovi podaci su mogli da budu od značaja za blagovremeno postupanje policije i istraživanje ovog zločina.
Ova situacija dodatno komplikuje i već tešku situaciju u policiji, koja se suočava sa kritikama zbog nedostatka efikasnosti u rešavanju ozbiljnih krivičnih dela. Milićevo ponašanje, ukoliko se dokaže, može izazvati ozbiljne posledice ne samo za njega lično, već i za celokupnu instituciju policije.
U društvu se postavlja pitanje poverenja u policijske strukture. S obzirom na to da je Milić bio visoki funkcioner, njegovo nepostupanje prema zakonu može dovesti do erozije poverenja građana u institucije koje bi trebalo da štite zakon i red.
Očekuje se da će suđenje Miliću otvoriti pitanja o odgovornosti policije u slučajevima teških krivičnih dela, kao i o važnosti transparentnosti i odgovornosti unutar policijskih struktura. U međuvremenu, ovaj slučaj će sigurno biti predmet pažnje javnosti i medija, a sve oči će biti uprte u razvoj situacije i eventualne posledice po Milića i instituciju u kojoj je radio.
U ovom trenutku, pravda i zakon će se morati primeniti, a Milić će imati priliku da se brani od optužbi koje mu se stavljaju na teret. Uz to, ovaj slučaj će dodatno podstaći raspravu o reformama potrebnim u policijskim strukturama kako bi se obezbedila veća efikasnost i transparentnost u radu.
