Osam vekova je prošlo otkako se Sveta Anastasija, majka Svetog Save, preselila u večnost. Njeno ime je, iako duboko ukorenjeno u srpskoj duhovnosti, ostalo u senci poznatijih ličnosti iz dinastije Nemanjića. O njenom životu se malo pisalo, a još manje govorilo, te je stoga njen značaj često bio zanemaren. Međutim, događaji vezani za njen lik i dela, koji su se odvijali u savremenoj istoriji, počeli su da otkrivaju njen pravi značaj.
Na praznik Svete Anastasije, 4. jula 2011. godine, književnik i novinar Dragan Damjanović je došao u manastir Studenicu, ne znajući da je taj dan posvećen Svetoj Anastasiji. Tog dana je započeo istraživanje koje će rezultirati prvim romanom posvećenim ovoj svetiteljki. Damjanović nije bio svestan da su njene mošti, tri decenije ranije, otkrivene u gotovo čudesnim okolnostima. Njegova knjiga je ubrzo postala popularna i prevedena na više jezika, omogućivši svetu da sazna više o ovoj značajnoj ličnosti.
Damjanović se seća kako je tog dana, provodeći vreme u manastirskoj porti, razgovarao sa malo ljudi. Kada je otišao na ispovest, sveštenik mu je savetovao da se ispovedi Svetoj Anastasiji. Ova rečenica mu je ostala urezana u sećanje, a narednog dana mu je mlada lekarka iz Kosjerića objasnila da je taj dan praznik majke Svetog Save. Osećajući se prosvetljenim, Damjanović je počeo intenzivno da istražuje, obilazeći značajna mesta povezana sa Anastasijom i čitajući stare istorijske izvore. Tako je nastao roman „Proročanstvo Nemanjine žene – Anastasija“, koji je postao jedno od njegovih najznačajnijih dela.
U završnim delovima romana, Damjanović opisuje otkriće moštiju Svete Anastasije, događaj koji se dogodio nakon zemljotresa 1981. godine. Tadašnji iguman, danas mitropolit šumadijski Jovan, svedoči kako je tokom procene oštećenja manastira primetio svetlu liniju ispod freske monahinje Anastasije. Osećajući da se radi o grobu, izneo je svoje uverenje pred prisutnim akademicima. Kada je beton podignut, otkrivena je manja grobnica sa moštima Svete Anastasije.
Priča o ovom otkriću nije se završila tu. Nedugo nakon otkrića, mitropolit Jovan je doživeo tešku saobraćajnu nesreću, a lekari su predviđali da se više nikada neće oporaviti. U tim trenucima je stigla odluka da se mošti Svete Anastasije vrate u zemlju. Na praznik Svete Anastasije, 4. jula, mitropolit Jovan je zatražio da ga prenesu iz bolnice u Studenicu, kako bi sprečio da mošti budu ponovo zatvorene u grobnicu. Njene mošti su ostale u kivotu, koji je kasnije izgradio sveštenik Vojo Bilbija, a mitropolit Jovan se, uprkos prognozama lekara, oporavio.
Za Dragana Damjanovića, roman o Svetoj Anastasiji bio je više od obične knjige; predstavljao je početak jednog novog književnog puta. Nakon njega, napisao je romane o detinjstvu i mladosti Isusa Hrista, dokumentarni film o sklanjanju Svete Porodice u Egiptu, kao i knjige koje istražuju teme koje su vekovima ostajale na margini istorije.
Ova serija događaja, od otkrića moštiju do stvaranja romana, ukazuje na to da su se ljudima otkrivali koraci većeg plana. Kroz sve što se desilo, ostaje utisak da je Bog imao svoj plan, ispunjavajući vreme na način koji se može smatrati čudom. Tako, osam vekova nakon njenog preseljenja u večnost, Sveta Anastasija ponovo dobija svoje zasluženo mesto u srpskoj kulturnoj i duhovnoj tradiciji. Dela koja su inspirisana njenim životom služe kao podsećanje na važnost njenih uloga u formiranju srpske države i crkve, kao i na duboke duhovne vrednosti koje ona predstavlja.
