Srbija se suočava sa ozbiljnim izazovima kada je reč o očuvanju svojih poljoprivrednih resursa. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, između dva popisa izgubljeno je gotovo 1,2 miliona hektara raspoloživog zemljišta. U isto vreme, broj poljoprivrednih gazdinstava, kao i ljudi koji se bave poljoprivredom, konstantno opada. Naime, prema Popisu poljoprivrede iz 2023. godine, Srbija raspolaže sa 4.073.703 hektara zemljišta, od čega se za poljoprivrednu proizvodnju koristi 3.257.100 hektara.
Trenutno u Srbiji postoji 508.365 poljoprivrednih gazdinstava, od čega je 506.323 porodičnih, a 2.042 čine pravna lica i preduzetnici. U poređenju sa 2018. godinom, kada je registrovano 564.541 gazdinstvo, jasno je da se broj gazdinstava smanjio za više od 56.000 u poslednjih nekoliko godina. Pojedine procene govore da je tokom poslednje decenije ugašeno više od 62.000 farmi, što dodatno oslikava trend opadanja u ovom sektoru.
Prosečna starost nosioca poljoprivrednog gazdinstva iznosi 60 godina, a većinu nosilaca čine muškarci, dok žene čine 23% nosilaca. Mlađih od 40 godina ima vrlo malo, tek svaki jedanaesti nosilac gazdinstva.
Pored smanjenja broja gazdinstava, Srbija se suočava i sa padom stočnog fonda, koji je trenutno na istorijskom minimumu. U Srbiji se stočarstvom bavi 313.495 proizvođača, a prema podacima, trenutno ima 698.871 grlo goveda, 2.403.991 svinja, 1.684.013 ovaca i 14.509.387 komada živine. Stručnjaci upozoravaju da je ovaj pad stočnog fonda jedan od ključnih razloga za gubitak prehrambenog suvereniteta Srbije.
U svetlu ovih problema, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede započelo je izradu Nacrta zakona o komasaciji zemljišta, kao i nove Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period 2026–2034. godina. Komasacija bi trebala da reši problem usitnjenosti parcela, omogućavajući efikasnije korišćenje mehanizacije i smanjenje troškova proizvodnje.
Prema rečima agroekonomiste Milana Prostrana, obradivo zemljište postaje sve vredniji resurs, jer se njegova količina smanjuje, dok potrebe za proizvodnjom hrane rastu. Trenutno je prosečna cena hektara oranice u Srbiji oko 9.600 evra, s ekstremnim slučajevima gde se cena u okolini Bačke Topole penje na 120.000 evra po hektaru.
U praksi, prosečno poljoprivredno gazdinstvo u Srbiji ima 6,4 hektara zemljišta i na njemu živi ili radi prosečno 2,2 člana domaćinstva. To znači da je u primarnoj poljoprivredi angažovano oko 1.150.653 ljudi, dok je 2018. godine taj broj bio veći od 1,33 miliona. Ovaj trend opadanja broja ljudi koji žive od poljoprivrede prati i ubrzano gašenje sela. Prema procenama, ako se trenutni trendovi nastave, do sredine veka moglo bi da nestane oko 3.000 sela.
Nova Strategija poljoprivrede Srbije prvi put otvoreno ukazuje na probleme koji godinama opterećuju domaći agrar, kao što su urušavanje stočarstva, degradacija zemljišta i nestajanje sela. Međutim, ostaje pitanje da li će ove mere biti sprovedene ili će, poput mnogih prethodnih strategija, ostati samo deklarativni dokument bez značajnijih efekata. Stručnjaci upozoravaju da selima više nisu potrebna nova obećanja, već dugoročna i dosledna agrarna politika koja neće zavisiti od političkih ciklusa.
Očuvanje poljoprivrednog zemljišta, obnova stočarstva i opstanak sela postaju pitanja koja prevazilaze agrarnu politiku i direktno se tiču budućeg razvoja države. U zemlji koja raspolaže izuzetnim prirodnim resursima, hitna akcija je potrebna kako bi se obezbedila održivost poljoprivrednog sektora i očuvala prehrambena sigurnost.
