Velike promene se dešavaju u industriji mode u Evropskoj uniji. Naime, od sada, kompanije neće smeti da uništavaju neprodatu odeću i obuću, što je do sada bila uobičajena praksa. Uredba EU, koja je stupila na snagu, nalaže da umesto uništavanja, kompanije moraju da preprodaju ili doniraju svoju neprodatu robu. Ova odluka dolazi usred rastuće zabrinutosti zbog ekoloških posledica koje uništavanje odeće ima na životnu sredinu.
Prema podacima Evropske komisije, između četiri i devet odsto neprodatog tekstila se svake godine uništi u Evropi, a to rezultira sa oko 5,6 miliona tona emisije CO2. Ovo predstavlja veliki pritisak na životnu sredinu, s obzirom na to da se sve više govori o održivosti i zaštiti planeta. Novi zakon izuzetno je važan jer pruža alternativne načine upravljanja neprodatim robama, čime se smanjuje ekološki otisak industrije.
Iako je uništavanje neprodate odeće često smatrano jeftinijim rešenjem od skladištenja ili recikliranja, nova uredba bi mogla da dovede do promene u načinu poslovanja kompanija. Od sada, jedini izuzeci od ovog pravila biće slučajevi kada je roba opasna, oštećena ili kontaminirana, ili kada se ne može ponovno upotrebiti. Čak i predmeti koji se nude kao donacije, a nisu prihvaćeni u određenom roku, mogu se uništiti.
Prema rečima nemačkog Saveza trgovaca na malo (HDE), nova uredba bi mogla biti korisna za potrošače, jer će se na tržištu pojaviti jeftinija roba putem različitih prodajnih kanala. Očekuje se da će kupci imati pristup povoljnijim i kvalitetnijim komadima odeće, dok će istovremeno smanjiti količinu odeće koja se uništava. Ovo bi moglo doneti pozitivne promene i za životnu sredinu, jer bi više odeće bilo donirano ili preprodato, umesto da završi na deponijama.
Međutim, postavljaju se i novi izazovi za kompanije. Ne može se svaka neprodata roba prodati ili donirati, jer neki proizvodi jednostavno nemaju potražnju, ili je njihova vrednost preniska da bi se dodatno snizila. Ovo može predstavljati problem, posebno za velike količine jeftine odeće koja se naručuje direktno iz zemalja kao što je Kina.
Udruženja u industriji mode pozdravljaju novu uredbu, smatrajući da je odeća vredan proizvod i da je uništavanje treba izbegavati. Ipak, naglašavaju da većina evropskih proizvođača do sada nije uništavala svoju robu, te se ne očekuje da će ovaj zakon značajno uticati na njihovo poslovanje.
Ipak, apeluje se na to da se i kompanije koje proizvode odeću izvan Evrope, poput kineskih proizvođača, obavežu da doprinosi na sličan način kao i evropski proizvođači. To uključuje aktivno učešće u troškovima prikupljanja, sortiranja i recikliranja polovnog tekstila.
Organizacije za zaštitu životne sredine, poput Greenpeace-a i WWF-a, takođe upozoravaju da je potrebno osigurati doslednu primenu ovog zakona. Postoji zabrinutost da bi kompanije mogle lako zaobići pravila, na primer, pogrešnim deklarisanjem proizvoda. Ukoliko ne dođe do dosledne primene, nova pravila mogla bi ostati samo na papiru, bez stvarnog uticaja na cirkularnu ekonomiju.
U svetlu ovih novih pravila, industrija mode se suočava sa izazovima, ali i prilikama za poboljšanje praksi održivosti. Potrošači takođe mogu imati koristi od ovih promena, jer će im biti dostupnija odeća po povoljnijim cenama, dok će se istovremeno smanjiti negativan uticaj na životnu sredinu. Ove promene mogu biti korak ka odgovornijem pristupu proizvodnji i potrošnji odeće u budućnosti.
