Predstavnici stranaka vlasti i opozicije u Srbiji različito ocenjuju francusko-nemački predlog za postepeno pristupanje zemalja kandidata Evropskoj uniji. Ovaj predlog, poznat kao non-pejper, predstavljen je na samitu u Tivtu i predviđa da zemlje Zapadnog Balkana, uz kandidate za članstvo, kao što je Moldavija, budu više uključene u rad institucija EU pre punopravnog članstva.
Danijela Nestorović iz Ekološkog ustanka smatra da predloženi model više liči na „čekaonicu“ nego na brzu traku ka članstvu u EU. Ona naglašava da Srbija već više od decenije ispunjava iste zahteve Brisela, ali bez vidljivog napretka. Duško Lopandić iz stranke Srbija centar nove ideje ukazuje na to da je reč o predlogu koji treba ozbiljno razmatrati, jer dolazi od dve ključne članice EU, iako je još uvek samo u fazi diskusije.
Lopandić takođe napominje da klasičan proces proširenja EU i dalje postoji, ali da je Srbija već više od pet godina „zaglavljena“ u tom procesu. Prema njegovim rečima, novi predlozi EU predstavljaju pokušaj da se zemljama koje su daleko od članstva ponudi nešto, dok se čeka trenutak kada će se moći vratiti na normalan put proširenja.
Snežana Paunović iz Socijalističke partije Srbije ne smatra da je ovaj predlog ključan za evropski put Srbije, ali ga vidi kao signal dobre volje Brisela. Ona ukazuje na to da je Evropska unija pokušala da ublaži dvostruke aršine u politici proširenja. Milenko Jovanov iz Srpske napredne stranke smatra da je inicijativa posledica unutrašnjih neslaganja unutar EU i da EU ovim predlogom želi da zadrži zemlje regiona u svojoj sferi uticaja.
Jovanov takođe ističe da je važno da Srbija ostane deo procesa evropskih integracija, bez obzira na to koji model će biti primenjen. Prema njemu, uvek je bolje biti u procesu nego da se taj proces zaustavi. U vezi sa usklađivanjem spoljne politike Srbije sa EU, Lopandić navodi da je nakon 2022. godine i početka rata u Ukrajini, proširenje EU postalo geopolitičko pitanje, a Srbija je sama sebi nametnula dodatne prepreke na tom putu.
Lopandić smatra da Srbija treba da uskladi svoju spoljnu politiku sa EU, uključujući i uvođenje sankcija Rusiji, kako bi ostvarila svoj glavni spoljnopolitički cilj. Nestorović se slaže i naglašava da Srbija mora jasno da se opredeli ako je članstvo u EU njen strateški cilj. Ona ukazuje na to da nije moguće istovremeno insistirati na evropskim integracijama i graditi politiku oslonjenu na više različitih centara moći.
Paunović, s druge strane, smatra da se pitanje usklađivanja sa spoljnom politikom EU ne može svesti samo na odnos prema Rusiji. Ona ukazuje na to da su postojali i drugi principi koje je EU olako prešla. Jovanov dodaje da su ključne prepreke za Srbiju odbijanje da uvede sankcije Rusiji i nepriznavanje nezavisnosti Kosova.
On ističe da je napredak drugih zemalja u regionu, poput Albanije i Crne Gore, rezultat političkih razloga, a ne samo ekonomskih ili izbornih reformi. Jovanov pozdravlja jasan stav opozicije o sankcijama Rusiji, smatrajući da je važno da građani znaju kakve politike pojedine stranke zastupaju.
Govoreći o porukama evropskih lidera da Srbija mora da se opredeli između EU, Rusije i Kine, Jovanov naglašava da bi voleo da i najveće evropske države pokažu isti princip u praksi. On zaključuje da Srbija svoju politiku treba da vodi u skladu sa sopstvenim interesima i međunarodnim pravom, dodajući da se sa Srbijom razgovara kao sa partnerom, a ne kao da joj se samo saopštavaju odluke.
U svakom slučaju, situacija u vezi sa pristupanjem Srbije Evropskoj uniji i dalje ostaje kompleksna i zahteva pažljivu analizu i promišljanje od strane svih uključenih strana.
