Talas poskupljenja nije zaobišao ni prodavnice pogrebne opreme, što je dovelo do toga da troškovi sahrana u unutrašnjosti Srbije sada iznose nekoliko hiljada evra. Ožalošćeni kupci često izražavaju zabrinutost da smrt postaje unosan biznis za neke, ali ima i onih koji su spremni da plate visoke cene, ne razmišljajući o štednji. Zbog toga su u pojedinim prodavnicama pogrebne opreme prilagodili ponudu i onima sa dubljim džepom.
Jedan od proizvoda koji se ističe na tržištu je aluminijumski sanduk, poznat kao sarkofag, čija cena prelazi 300.000 dinara. Ovi sanduci imaju svoje mušterije jer mnogima od njih nije svejedno kako će izgledati i u čemu će otići na onaj svet. Aluminijumski sarkofazi su napravljeni da traju više od 100 godina pod zemljom, dok klasični drveni sanduci imaju rok trajanja do 50 godina. Hermetičko zatvaranje ovih sanduka usporava proces truljenja, što ih čini poželjnijim u nekim slučajevima.
Prodavci pogrebne opreme ističu da se ovi sarkofazi prodaju u malim količinama svake godine zbog visoke cene, koja se kreće oko 350.000 dinara. Pojedinci ih često kupuju kao način da se oduže najmilijima ili da izaberu dostojan način ispraćaja za svoje voljene, uključujući i bake i deke koji su im ostavili značajna nasledstva.
U poslednjih nekoliko godina, postalo je očigledno da klijenti dolaze sa različitim, često specifičnim zahtevima. Sahrane ponekad uključuju veliki broj ljudi, šatre, a neretko se angažuje i muzika. U jednoj prodavnici pogrebne opreme ističu da su možda prvi u Srbiji koji su omogućili da se sve što je potrebno za sahranu može naći na jednom mestu, slično kao kada se organizuje bilo koji drugi događaj. To uključuje kupovinu grobnog mesta, hranu i piće, postavljanje šatri za do 1.000 ljudi, pa čak i unajmljivanje narikača, što može koštati dodatnih 200 evra.
Osim standardnih usluga, postoje i neobični zahtevi. Na primer, imućniji ljudi često traže da se nekoliko hiljada evra stavi u garderobu pokojnika pre nego što ga isprate na onaj svet. Zbog sve češćih čudnih zahteva, preduzeća u ovom sektoru počela su da dokumentuju i fotografišu sve što se dešava, kako bi izbegla eventualne negativne reakcije.
Činjenica je da su sahrane postale sve više personalizovane i prilagođene željama porodica, što dodatno utiče na rast troškova. Ožalošćeni često žele da priredili događaj koji će biti poseban i nezaboravan, kako za pokojnika, tako i za sve prisutne. Ova nova praksa može biti izazovna, ali i doneti dodatne prihode onima koji se bave pogrebnom opremom.
U svetlu svega ovoga, važno je naglasiti da su troškovi sahrane postali ozbiljna tema za mnoge porodice. Dok neki smatraju da je važno uložiti u kvalitetne proizvode kao što su aluminijumski sarkofazi, drugi se suočavaju sa finansijskim opterećenjem koje donosi organizacija sahrane. Bez obzira na to, jedno je sigurno – smrt i ispraćaj voljenih ostaju važni trenuci u životu, a način na koji se oni obeležavaju odražava vrednosti i tradiciju svakog pojedinca i zajednice.
