Naučnici su napravili značajno otkriće u Antarktiku, gde su pronašli tragove radioaktivne zvezdane prašine koja potiče iz drevnih eksplozija zvezda. Ova prašina sadrži gvožđe-60, izuzetno redak izotop koji ukazuje na direktnu vezu između Zemlje i supernova. Ova otkrića se oslanjaju na analize leda starog između 40.000 i 80.000 godina, koje su sproveo tim predvođen Dominikom Kolom sa Instituta za fiziku jonskih snopova i istraživanje materijala (HZDR).
Prema studiji objavljenoj u časopisu „Physical Review Letters“, istraživači su tražili radioaktivni materijal generisan u supernovama i uspeli su da identifikuju prisustvo gvožđa-60 u ledu. Ova otkrića naglašavaju važnost ovog izotopa, koji se na Zemlji ne može prirodno formirati u značajnim količinama. Tim je analizirao više od 300 kilograma antarktičkog leda, koristeći sofisticiranu tehnologiju akceleratorske masene spektrometrije koja omogućava merenje retkih izotopa „atom po atom“.
Gvožđe-60 je ranije pronalaženo u morskim sedimentima, ali uzorci iz Antarktika pružaju mnogo precizniji i aktuelniji uvid u međuzvezdani materijal koji dolazi na našu planetu. Istraživači su primetili da je materijal iz supernova ostao zarobljen u „Lokalnom međuzvezdanom oblaku“, što je oblast gasa i prašine kroz koju prolazi naš Sunčev sistem. Ovo otkriće može značajno doprineti razumevanju porekla našeg kosmičkog okruženja.
Dominik Kol je istakao da je tim tragao za pojedinačnim atomima radioaktivnog izotopa gvožđa-60, koji predstavlja „otisak prsta“ eksplodirajućih zvezda. Istraživači veruju da se ovaj radioaktivni materijal kondenzovao u mikroskopska zrna prašine nakon zvezdane eksplozije i putovao kroz međuzvezdani prostor pre nego što je stigao do Zemlje.
Ova studija je nastavak istraživanja iz 2019. godine kada je tim prvi put detektovao gvožđe-60 u svežem antarktičkom snegu. Tada je poreklo izotopa bilo nejasno, ali sada su istraživači zaključili da je ono povezano sa Lokalnim međuzvezdanim oblakom. Upoređujući uzorke svežeg snega sa starijim slojevima leda, tim je primetio razlike u koncentraciji gvožđa-60, što ukazuje na to da je u prošlosti stizalo manje međuzvezdane prašine.
Ovo otkriće pruža jedinstvenu priliku za istraživanje porekla međuzvezdanih oblaka oko Sunčevog sistema. Istraživači planiraju dalje analize starijih uzoraka leda kako bi preciznije odredili trenutak kada je međuzvezdana prašina počela da pada na Zemlju. Tim se nada da će ovo istraživanje doprineti boljem razumevanju nedavne istorije našeg galaktičkog komšiluka i njegovih interakcija sa supernovama.
