Ratar iz Bačkog Petrovca, Daniel Spevak, nedavno je posejao sirak zrnaš i očekuje dobar rod. Ova kultura sve je prisutnija na poljima zbog svoje otpornosti na sušu i visoke temperature, što je čini atraktivnom alternativom kukuruzu, čija je cena trenutno 24 dinara po kilogramu, dok je cena zrna sirka 33 dinara. Spevak je do pre dve godine gajio sirak metlaš, ali je, kako kaže, potražnja za metlicama opala, pa se sada fokusira na sirak zrnaš koji se koristi u stočnoj hrani.
Sirak se sadi nešto kasnije od kukuruza, ali se i ranije žanje. Njegova otpornost na klimatske uslove i visoka nutritivna vrednost čine ga odličnom stočnom hranom. Zrno sirka sadrži visok procenat proteina i skroba, što ga čini poželjnim u stočarskoj industriji. Spevak je prošle godine imao prinos od oko pet tona po hektaru, što je solidan rezultat s obzirom na to da su prinosi kukuruza u prethodnoj godini bili znatno niži zbog nepovoljnih vremenskih uslova.
Dr Vladimir Sikora iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo ističe da postoji više agronomskih formi sirka, od kojih se sirak metlaš gaji kao sirovina za metlarsku industriju. Površine pod ovom kulturom variraju između 500 i 800 hektara godišnje, zavisno od potražnje.
U Vojvodini, sirak zrnaš i sirak metlaš seju se na severu, u potesu Kanjiža–Senta, i u Južnobačkom okrugu, u opštinama Bački Petrovac, Pivnice i Selenča. Iako je potražnja za sirkom u porastu, podaci o površinama koje zauzimaju ove kulture nisu pouzdani, jer Republički zavod za statistiku ne vodi evidenciju o njima. Pored domaćeg semena, na tržištu se može naći i strano seme.
Poljoprivrednici sve više traže alternativne biljne vrste zbog klimatskih promena, a sirak postaje sve popularniji kao zamena za kukuruz, posebno na područjima sa lošijim kvalitetom zemljišta. Ova biljka se gaji radi zrna koje se koristi kao stočna hrana, a njena površina se svake godine povećava, naročito u sušnim regionima gde prinosi kukuruza nisu zadovoljavajući.
U stresnim uslovima, kao što su bili prošle godine, prinosi zrna sirka kretali su se između pet i šest tona po hektaru. Krmni i silažni sirak se koriste za proizvodnju kabaste stočne hrane, koja je veoma cenjena kod stočara. Ovi sirkovi su značajni u regionima gde je proizvodnja kabaste hrane limitirana uslovima sredine, kao što su nedostatak vlage i visoke temperature.
Sve veći interes se pokazuje i za sirak koji može da proizvede veliku količinu biomase, čak do 100 tona po hektaru. Ove sorte su zanimljive i za biogasna postrojenja, a očekuje se da će njihova proizvodnja u budućnosti rasti.
Agronomi naglašavaju da sirak, kao kultura koja se sve više koristi, može značajno doprineti stabilnosti poljoprivrede u regionu, posebno u svetlu klimatskih izazova. Njegova otpornost i nutritivne vrednosti čine ga važnim delom stočarske hrane, dok se istovremeno pokazuje kao alternativa kukuruzu, što može pomoći poljoprivrednicima da se prilagode promenljivim uslovima na terenu.
U svetlu svih ovih faktora, sirak se čini kao ključna kultura za budućnost poljoprivrede u Srbiji, a njegovo gajenje može doneti ne samo ekonomske koristi, već i veći nivo sigurnosti u proizvodnji hrane u uslovima klimatskih promena.
