Petoro planinara iz Zenice izgubilo je život u pokušaju da osvoje Elbrus, najviši vrh Kavkaza, a njihova tela ostala su zarobljena na visini od 5.100 metara usred mećave. Prema informacijama, nastradali su dr Meliha Čaušević, Alma i Denis Okanović, Almir Krivdić i Nermin Talam. U grupi su se nalazili i Haris Adilović i Kemal Vidimlić, koji su prevezeni u bolnicu i zbrinuti.
Vremenski uslovi na Elbrusu su izuzetno teški, a tela žrtava biće evakuisana kada to dozvole vremenske prilike, kako je saopštilo rusko ministarstvo. Tim spasilaca je povećan sa osam na 16 članova, kako bi se olakšalo izvršenje teške operacije. Istraga o smrti planinara je pokrenuta od strane Istražnog komiteta Ruske Federacije, koji je objavio da je grupa navodno pokušala da se penje bez vodiča.
Načelnik Gorske službe spasavanja iz Zenice, Kenan Hrustanović, potvrdio je da su svi poginuli iz Zenice, dodajući da bi on sam bio deo ekspedicije da nije povredio koleno. Dva člana GSS Zenica i troje iz Planinarskog društva „Vedro“ su stradali, dok su Adilović i Vidimlić uspeli da se spasu.
Prema izveštajima, ovo putovanje nije bila spontana odluka. Učesnici ekspedicije su već godinu dana unapred uplatili aranžman za uspon na Elbrus, o kojem su dugo maštali. Svaki od njih je za ovu avanturu izdvojio oko 1.500 evra i prolazio kroz pripreme, sa velikim uzbuđenjem očekujući ostvarenje svog planinarskog sna.
Dino Ahmetović, predsednik GSS Zenica, rekao je da su stradali bili iskusni planinari, ali da ih je zadesilo nevreme kakvo se ne pamti. Svi su se naglo promenili uslovi, a situacija se pogoršala u samo sat vremena.
Istovremeno, grupa od šest planinara iz Gacka, Bileće i Trebinja, koja je krenula na putovanje koje je uključivalo uspon na Kazbek i Elbrus, odustala je od uspona na Elbrus zbog nepovoljnih vremenskih uslova kada su se našli 150 metara od vrha. Ova odluka im je možda spasila živote, jer su njihovi kolege nažalost preminuli tokom sličnog pokušaja.
Ova tragedija je šokirala planinarsku zajednicu, ali i širu javnost, a naročito u Bosni i Hercegovini, gde je planinarenje popularan sport. Izgubiti živote na tako visokom i izazovnom terenu kao što je Elbrus, koji se nalazi na granici između Rusije i Gruzije, podseća na opasnosti koje dolaze sa ekstremnim aktivnostima u prirodi.
Elbrus, sa svojom nadmorskom visinom od 5.642 metra, smatra se jednim od „sedam vrhova“, odnosno jednog od najviših vrhova na svakom kontinentu. Penjanje na Elbrus privlači mnogo alpinista i avanturista svake godine, ali je važno napomenuti da bez adekvatne pripreme i vođenja, uspon može biti veoma opasan.
Ova tragedija postavlja pitanja o bezbednosti planinara i potrebi za stručnim vođstvom i obukom pre nego što se odluče na ovako ozbiljne poduhvate. Planinari moraju biti svesni opasnosti koje predstavljaju vremenski uslovi, kao i potrebu za pravilnim opremanjem i iskustvom.
U svetlu ovih događaja, važno je osnažiti svest o rizicima povezanih sa planinarenjem i podstaći ljude da se adekvatno pripreme pre nego što se upuste u ovakve avanture. Ova tragedija će, nadamo se, poslužiti kao opomena svima koji sanjaju o osvajanjima vrhova, da je sigurnost uvek na prvom mestu.
