U selu Velika, podno Čakora, u opštini Plav, obeležava se godišnjica pogroma nad pravoslavnim stanovništvom koji se dogodio 28. jula 1994. godine. Ovaj događaj je obeležen liturgijom u crkvi Svetih Kirika i Julite, čime se sećamo stradanja dece i majki postradalih za veru Hristovu. Poslanici Skupštine Crne Gore su ovaj događaj nazvali genocidom, što ukazuje na težinu zločina koji je počinjen.
Na dan pogroma, pripadnici nacističkih divizija Princ Eugen i Skenderbeg, uz podršku balista iz Metohije i lokalnih milicija, izvršili su jedan od najmonstruoznijih zločina u Drugom svetskom ratu. Tim za utvrđivanje istine o genocidu u Velici je utvrdio da je na brutalan način likvidirano 520 žena, dece i nemoćnih staraca. Od toga je 174 bili deca, a 11 njih je stradalo na posebno monstruozne načine.
U svom obraćanju, patrijarh srpski Porfirije je istakao da je ovaj dan 1944. godine obeležio stradanje golorukog naroda, staraca, žena i dece. U samo dva sata, počinioci su ubili 564 lica, a broj stradalih još uvek nije konačan. Mesto koje je nekada bilo ispunjeno dečjim smehom, postalo je avet i muk.
Arhijerejski Sabor Srpske pravoslavne crkve, 24. maja 2017. godine, pribrojao je mučenike iz Velike i Gornje Ržanice, koji su postradali 28. jula 1944. godine. U spomen ovim mučenicima, podignuta je crkva Svetih Kirika i Julite, čiju su izgradnju započeli potomci postradalih na inicijativu mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija.
Istina o zatvoru za decu i majke u Plavu se i dalje skriva od javnosti, što dodatno otežava razumevanje razmera zločina. Iako je poznato da su zlikovci odgovorni za stradanje, niko od njih nije odgovarao za svoja dela u FNRJ i SFRJ.
Podaci do kojih je došao Tim za utvrđivanje istine o genocidu u Velici su šokantni. Deca do 10 godina, njih 58, su brutalno ubijena. Pored njih, još 34 dece do 15 godina, 23 momčića do 18, kao i 21 mladić do 20 godina, su izgubili život. U krvavom piru, ubijeno je i 30 staraca, uključujući i četiri starca od 90 godina.
Ovi zločini su deo mračne prošlosti koja se ne sme zaboraviti. Sećanje na nevine žrtve i njihovo stradanje moraju ostati u kolektivnom pamćenju naroda. U tom kontekstu, patrijarh Porfirije je pozvao sve da u svojim srcima sačuvaju sećanje na svete mučenike, koji su postali simbol stradanja zbog svoje vere i nacionalnosti.
Obeležavanje godišnjice pogroma u Velici predstavlja važan trenutak za sve one koji se bore za pravdu i istinu. Potrebno je da se zločini nikada ne zaborave, kako bi se sprečilo ponavljanje sličnih tragedija u budućnosti. U tom smislu, važno je da se istorija proučava i prenosi na buduće generacije, kako bi se obezbedila pravda za sve nevine žrtve.
U ovom kontekstu, crkva Svetih Kirika i Julite služi kao simbol otpora i sećanja na nevine žrtve. Njena gradnja je rezultat zajedničkih napora potomaka onih koji su stradali, a njen značaj se ogleda u očuvanju kolektivnog pamćenja i identiteta srpskog naroda.
Genocid u Velici nije samo deo istorije jednog naroda, već i upozorenje za čitavu civilizaciju da se suoči sa svojim mračnim stranama. Ova godišnjica treba da bude podsticaj za dijalog, pomirenje i izgradnju budućnosti bez mržnje i nasilja.
