Predsednik Crne Gore Jakov Milatović vratio je Zakon o statusu potomaka dinastije Petrović Njegoš na ponovno razmatranje Skupštini, a ovaj zakon je izazvao značajnu političku debatu u zemlji. Iako je deo zakona koji se odnosi na „nasilnu aneksiju“ Srbije izazvao kontroverzu, Milatović se fokusirao na pravne aspekte zakona, posebno na dodelu dvorca Kruševac princu Nikoli Petroviću. On smatra da je ta odluka neustavna jer zakon predviđa prenos kulturnog dobra, koje je zaštićeno kao deo nacionalne baštine, u privatnu svojinu.
Milatović je u svom obraćanju Skupštini istakao da je prema Ustavu Crne Gore država obavezna da štiti kulturna dobra. Član 78 stav 2 Ustava jasno propisuje da država štiti prirodnu i kulturnu baštinu, dok član 42 stav 1 Zakona o zaštiti kulturnih dobara zabranjuje otuđenje nepokretnih kulturnih dobara iz državne svojine. Ove odredbe ukazuju na to da je dvorac Kruševac, koji ima status zaštićenog kulturnog dobra, ne može biti prebačen u privatnu svojinu, što Milatović smatra nezakonitim presedanom.
Premijer Milojko Spajić, koji je podržao zakon, smatra da je ovim izmenama konačno ispravljena nepravda prema potomcima dinastije Petrović Njegoš. On je izrazio zadovoljstvo što su Petrovićima vraćeni dvorac i drugi resursi, čime se završava dugogodišnji institucionalni dug prema ovoj porodici. Spajić je istakao da je dvorac Kruševac mesto od značaja, ne samo zbog svoje istorije već i zbog simbolike koju nosi za Crnu Goru. Takođe, najavio je da će država od naredne godine finansijski podržati rad Fondacije Petrović Njegoš sa 100.000 evra godišnje.
Pitanje dodele dvorca Kruševac je izazvalo zabrinutost među poslanicima. Milatović je upozorio da bi dodeljivanje dvorca u privatnu svojinu moglo otvoriti put za slične zahteve drugih dinastija ili pojedinaca koji bi mogli tražiti povratak drugih istorijskih imanja u privatnu svojinu. Ovo bi moglo dovesti do potencijalnih pravnih i političkih problema, s obzirom na to da bi se moglo stvoriti više zahteva za državnom imovinom od značaja.
Ova situacija otkriva širu političku dinamiku u Crnoj Gori, gde su odnosi između različitih etničkih i nacionalnih grupa često napeti. Prema poslednjem popisu, značajan deo stanovništva Crne Gore identifikuje se kao Srbi, što dodatno komplikuje reakcije na zakonske inicijative koje se tiču dinastije Petrović Njegoš. Zakonodavne odluke koje se tiču ove porodice često se doživljavaju kao političke poruke koje mogu uticati na društvene tenzije u zemlji.
U ovom kontekstu, Milatović je naglasio da je potrebno pristupiti pitanju s oprezom i uzimajući u obzir sve aspekte, kako bi se izbegle daljnje podele i nesuglasice među građanima. Njegov fokus na ustavnost i zaštitu kulturnih dobara s jedne strane, i Spajićeva perspektiva o vraćanju istorijske pravde s druge strane, oslikavaju složenost situacije u kojoj se Crna Gora trenutno nalazi.
U zaključku, pitanje dodeljivanja dvorca Kruševac princu Nikoli Petroviću nije samo pravno pitanje, već i pitanje identiteta i političkog konsenzusa u Crnoj Gori. Kako bi se našlo rešenje koje će zadovoljiti sve strane, neophodno je otvoreno dijalog i razumevanje istorijskih i kulturnih konteksta. Politička scena u Crnoj Gori ostaje uzburkana, a dalji koraci poslanika u Skupštini biće od vitalnog značaja za stabilnost i jedinstvo u zemlji.
