Iako trenutno na evropskom putu Crne Gore ne postoje formalne blokade sa briselske adrese, proces priključenja se suočava sa brojnim izazovima. Nesuglasice među državama članicama EU u vezi sa dinamikom proširenja, kao i zahtevi za ispunjavanje strogih merila u oblasti pravosuđa i vladavine prava, usporavaju napredak. Unutrašnji politički problemi i neslaganja unutar vladajuće koalicije dodatno otežavaju situaciju.
Francuska, kao jedna od ključnih članica EU, deblokirala je pregovore u decembru 2025. godine, što je omogućilo Crnoj Gori da zatvori svih pet planiranih pregovaračkih poglavlja. Ova odluka je došla nakon što je Pariz ranije blokirao poglavlja 11 (poljoprivreda i ruralni razvoj) i 13 (ribarstvo), što je rezultovalo diplomatskim razgovorima na visokom nivou. Premijer Milojko Spajić trenutno boravi u Francuskoj u potrazi za podrškom u završnoj fazi pregovora o članstvu. Njegov sastanak sa predsednikom Emanuelom Makronom i drugim zvaničnicima ukazuje na značaj ovog trenutka za Crnu Goru.
Ministarka evropskih poslova Maida Gorčević naglašava da je podrška Francuske od ključnog značaja za Crnu Goru, koja je posvećena zatvaranju pregovaračkih poglavlja do kraja godine i pripremi za članstvo u EU. Međutim, nedavne informacije sugerišu da Holandija sumnja u sposobnost Crne Gore da ispuni uslove za privremeno zatvaranje poglavlja 2. Ova nesuglasica se odnosi na zapošljavanje crnogorskih državljana unutar EU i obrnuto, gde Holandija smatra da bi period trebalo da bude duži od trenutnih zahteva.
Jedan od ključnih problema na ovom putu je neizbor članova Fiskalnog saveta, što evropski zvaničnici ocenjuju kao ozbiljan institucionalni zastoj. Direktor generalnog direktorata za proširenje i susedstvo EK, Ger Jan Kopman, izrazio je zabrinutost zbog ovog pitanja, smatrajući da neizabranost članova Fiskalnog saveta negativno utiče na reformski proces i dinamiku pregovora sa EU.
Pored toga, postoji bojazan da bi Crna Gora mogla usporiti proces pristupanja u odnosu na Albaniju, koja je nedavno ušla u završnu fazu pregovora o pristupanju EU. Ova situacija dodatno komplikuje poziciju Crne Gore u regionu. Takođe se pojavljuje mogućnost da bi Island mogao postati novi konkurent Crnoj Gori na putu ka EU, zavisno od ishoda referenduma koji će se održati 29. avgusta.
Crna Gora je postigla značajan napredak u zatvaranju pregovaračkih poglavlja, privremeno zatvarajući 14 od ukupno 33 poglavlja. Ipak, u poslednjim mesecima primećeni su znaci usporavanja, a za završetak ovog procesa potrebno je zatvoriti još 19 poglavlja.
U svetlu ovih izazova, važno je da Crna Gora nastavi sa implementacijom potrebnih reformi i izgradnjom institucionalnih kapaciteta koji će omogućiti efikasno upravljanje procesom pristupanja EU. Saradnja sa evropskim institucijama, kao i uzimanje u obzir mišljenja i preporuka članica EU, ključni su za dodatno napredovanje.
U zaključku, Crna Gora se suočava sa brojnim izazovima na svom evropskom putu. Iako postoje pozitivni signali i podrška nekih članica EU, unutrašnji politički problemi i nesuglasice među članicama EU mogu usporiti proces. Održavanje dijaloga i fokus na reformske procese su neophodni kako bi Crna Gora ostvarila svoje ciljeve i postala punopravna članica Evropske unije.
