Dok se svet menja brže nego što uspevamo da zapamtimo naslove koje smo juče pročitali, postoje mesta koja čuvaju ono najvrednije – trajanje. Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ stoji kao jedna od retkih institucija koja je preživela ratove, ideologije, države i tehnološke revolucije, a da nije izgubila svoj smisao. Njen upravnik, prof. dr Aleksandar Jerkov, ističe da biblioteka nije samo zgrada ni arhiv prošlosti, već „pouzdano snabdevena luka“ za budućnost, gde knjige „šire krila najboljoj misli“.
Povodom stogodišnjice postojanja biblioteke, Jerkov naglašava ponos i odgovornost koju ovaj jubilej nosi. On smatra da se može ponositi na sve što je biblioteka postigla, kao i na profesore koji su je zamislili i generacije bibliotekara koji su je učinili omiljenom. Prvi upravnik Uroš Džonić posebno je istaknut kao figura koja se borila za bibliotečku misiju.
Kada bi Jerkov opisao biblioteku jednim rečima, rekao bi da je to „lavirint knjiga“ iz kojeg se ne bi želelo pobbeći. On veruje da su knjige temelj ozbiljnog znanja, koje se ne menja kao današnji mediji i aplikacije, već ostaju pouzdani izvori informacija. Biblioteka, zahvaljujući donaciji Endrjua Karnegija, završena je 1926. godine i danas se ponosi sa blizu dva miliona publikacija, uključujući dragocenosti kao što je rukopis iz 1206. godine.
Upravnik Jerkov smatra da se prošlost i budućnost ne mogu razdvojiti; iskustva iz prošlosti pomažu nam da se snađemo u budućnosti. Problemi s kojima se biblioteka suočava su brojni, ali on ističe da nije nemoguće pronaći rešenja, posebno kada je reč o nedostatku sredstava za nabavku stranih monografija.
Među poznatim ličnostima koje su koristile bibliotečku građu, Jerkov ističe porodicu Vinaver. On takođe primećuje da se „tipični student iz čitaonice“ lako prepoznaje po ozbiljnosti i posvećenosti, i da su nove generacije možda čak i bolje od prethodnih.
Sa razvojem digitalne tehnologije, biblioteka se suočava s izazovima, ali i koristi prednosti digitalizacije. Jerkov veruje da veštačka inteligencija može biti koristan alat, ali samo ako se oslanja na tradicionalne izvore znanja. On naglašava da biblioteka nije samo zgrada, već funkcija koja se mora održavati i razvijati.
Vođenje ovakve institucije u Srbiji zahteva strpljenje i optimizam. Jerkov se raduje što su knjige nenadoknadive, a biblioteke mesta gde se ljudi susreću. Na pitanje o poštovanju kulturnog nasleđa, on smatra da su vremena oskudna, ali da se moramo boriti sa današnjim izazovima.
Gledajući u budućnost, Jerkov želi da biblioteka bude temeljno obnovljena i osavremenjena, sa zadovoljnom i radosnom mladom publikom. On veruje da će knjiga preživeti sve tehnološke revolucije, sve dok ljudi ostanu ljudi i ne zaborave na važnost obrazovanja i kritičkog razmišljanja.
Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ ostaje simbol trajanja i snage znanja, pružajući sigurno utočište za sve one koji traže odgovore na pitanja koja oblikuju naš svet. U vremenu kada su informacije lako dostupne, biblioteka ostaje mesto gde se čuva mudrost prošlih generacija, a istovremeno se priprema za izazove budućnosti.
