Pšenica je i drugu nedelju zaredom bila najtrgovanija roba na Produktnoj berzi u Novom Sadu, sa udelom od 71% u ukupnom nedeljnom prometu. Tokom ove nedelje, tržište kukuruza je obeleženo rastom aktivnosti kupaca i cena, posebno pred kraj radne sedmice. Berzanski ugovori za kukuruz, koji nisu podložni analizi na aflatoksin, zaključeni su po ceni od 20,00 do 20,20 dinara po kilogramu, bez poreza na dodatu vrednost (PDV). Ponderisana cena iznosila je 20,02 din/kg bez PDV-a, odnosno 22,02 din/kg sa PDV-om.
Kako se radna nedelja bližila kraju, zabeležen je rast aktivnosti na kupovnoj strani, uz uzlazni trend cena. Ponuda kukuruza je bila smanjena, a prodavci su nudili robu po višim cenama u odnosu na nivo tražnje. Pšenicom je trgovano po cenama od 19,50 do 19,80 din/kg bez PDV-a, dok je prosečna cena iznosila 19,65 din/kg bez PDV-a, odnosno 21,62 din/kg sa PDV-om.
Na tržištu pšenice primetno je bio veći obim ponude nego prethodne sedmice. Međutim, izrazit raskorak u cenovnim očekivanjima između kupaca i prodavaca, kao i neusklađenost lokacija ponude i tražnje, ograničili su zaključivanje većeg broja kupoprodajnih ugovora. Pored toga, tržište soje je pokazalo promenu dinamike između prve i druge polovine sedmice. Nakon mirnijeg starta, od sredine nedelje je povećana tražnja dovela do rasta cena, dok su prodavci bili uzdržani, očekujući nastavak uzlaznog trenda.
Kupoprodajni ugovori za sojino zrno zaključeni su po ceni od 53,00 din/kg bez PDV-a, uz obračun kvaliteta, odnosno 58,30 din/kg sa PDV-om, što predstavlja rast od 0,78% u odnosu na prethodnu sedmicu. Kada je reč o stočnom ječmu, berzanski ugovori zaključeni su za robu sa hektolitarskom masom od najmanje 60, po ceni od 17,50 do 17,80 din/kg bez PDV-a.
Na tržištu uljane repice, ponuda se kretala u rasponu od 470 do 475 evra po toni bez PDV-a, dok je tražnja iznosila od 465 do 470 evra po toni bez PDV-a. Zbog razlike u cenovnim očekivanjima učesnika na tržištu, tokom nedelje nije došlo do zaključivanja berzanskih ugovora za uljanu repicu.
Analizirajući trenutne tržišne uslove, može se primetiti da su farmeri i trgovci u stanju opreznosti, s obzirom na nestabilnost cena i neizvesnost u potražnji. Potrošači su, s jedne strane, tražili povoljnije cene, dok su prodavci sa druge strane pokušavali da izbegnu gubitke smanjivanjem ponude. Ovo stvara tenzije na tržištu i otežava postizanje dogovora.
Takođe, važno je napomenuti da su globalni trendovi i klimatski faktori značajno uticali na lokalno tržište. Uspostavljanje stabilnijih cena zahtevaće saradnju između proizvođača, trgovaca i analitičara tržišta kako bi se postigla ravnoteža između ponude i potražnje.
U narednim nedeljama, očekuje se da će se situacija na tržištu pšenice, kukuruza i soje dodatno razvijati, a učesnici na tržištu će morati da budu spremni na brze prilagodbe. U svetlu ovih informacija, farmeri bi trebalo da prate promene na tržištu i da se adekvatno pripreme za moguće promene u potražnji i cenama svojih proizvoda.
Sve u svemu, trenutna situacija na Produktnoj berzi u Novom Sadu ukazuje na složenost tržišnih mehanizama i potrebu za pažljivim praćenjem trendova kako bi se doneli informisani poslovni potezi. U svetlu ovih izazova, važno je ostati informisan i prilagodljiv, jer tržišne prilike mogu doneti nove šanse, ali i rizike za sve učesnike.
