Ratari u Srbiji se suočavaju sa teškom situacijom, jer je akontna cena pšenice koju otkupljivači nude poljoprivrednicima na najnižem nivou u poslednjih petnaest godina. U trenutku kada su počeli žetvu, većina njih ne zna koliko će dobiti za svoj trud, s obzirom na to da se tržište još nije formiralo. Prema informacijama, ponuđena cena se vrti oko 18 dinara po kilogramu, što su poljoprivrednici proglasili sramotnim.
Predsednik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije, Jovica Jakšić, ističe da otkupljivači ne bi trebali da formiraju cene na osnovu trenutnog stanja na terenu, već da ih unapred odrede kako bi poljoprivrednici mogli planirati svoje aktivnosti. On naglašava da su troškovi proizvodnje porasli, te da trenutna ponuda daleko odražava realnost i vrednost rada poljoprivrednika. Jakšić upozorava da se situacija može pogoršati ukoliko se ne donesu brze i pravedne odluke.
Rod pšenice ove godine se procenjuje kao prilično dobar, s obzirom na to da je tokom prošle jeseni zasejano oko 630.000 hektara, što je više nego prethodne godine. Očekuje se prinos od oko pet tona po hektaru, što bi dnevno trebalo da dovede do više od 3,1 miliona tona hlebnog zrna. Međutim, i pored dobrih preduslova, poljoprivrednici izražavaju sumnju zbog niskih cena otkupa.
Miroslav Matković, poljoprivrednik iz regiona Subotice, ukazuje na to da su trenutni prinosi slabiji nego prethodne godine, zbog nedostatka kiše u ključnim mesecima. On naglašava da trgovci ne prate globalne trendove i da bi minimalna početna cena otkupa trebala biti 21 dinar, kako bi se na kraju formirala između 23 i 25 dinara po kilogramu.
U ovoj situaciji, mnogi mladi poljoprivrednici se osećaju obeshrabreno i ne vide perspektivu za nastavak porodičnog posla. Matković dodaje da je trenutna situacija ponižavajuća i da bi mogla imati dugoročne posledice na poljoprivrednu proizvodnju.
Agroekonomski stručnjak Žarko Galetin smatra da su poljoprivrednici trenutno u nezavidnom položaju, ali naglašava da trenutna ponuda nije konačna. Prema njegovim procenama, u narednih mesec dana bi moglo doći do povećanja cene za oko deset procenata, što bi značilo cenu od oko 22 dinara po kilogramu.
Galetin takođe ističe da se očekuje da će prinosi pšenice ove godine biti veći od šest tona po hektaru, što bi moglo ublažiti efekat poskupljenja inputa. Na globalnom nivou, očekuje se da će pšenica podbaciti za više od 200 miliona tona, što bi moglo dovesti do rasta cena, ali ne u dramatičnim razmerama kao tokom krize izazvane sukobom u Ukrajini.
U svetlu ovih informacija, Galetin savetuje poljoprivrednicima da, ukoliko to mogu, sačekaju sa prodajom pšenice dok cene ne dostignu zadovoljavajući nivo. On veruje da će do kraja godine cene rasti, te da će poljoprivrednici imati priliku da ostvare bolje prihode.
U zaključku, trenutna situacija na tržištu pšenice u Srbiji izaziva zabrinutost među poljoprivrednicima koji se bore za pravednu cenu svog rada. Dok se tržište još formira, analitičari i stručnjaci pozivaju na strpljenje i razumevanje, ali i na brzo delovanje kako bi se obezbedila održivost poljoprivredne proizvodnje u zemlji.
