Mnogobrojne minijaturne „vaze“ koje ukrašavaju zidove i ograde od betona u Beogradu privlače pažnju prolaznika. Ove ručno pravljene i oslikane keramičke vazice delo su tridesetšestogodišnje ruske umetnice Irine Kliučnikove, koja je pre dve godine došla iz Rusije u Beograd. Mnogi se pitaju ko stoji iza ove originalne ideje, a Irina sa zadovoljstvom deli svoju priču.
Vazice se mogu videti na različitim mestima u centru grada, uključujući Cetinjsku ulicu, Zeleni venac i raskrsnicu Kneginje Ljubice i Gospodar Jovanove. Irina se raduje kada vidi da građani cene njen rad i često se pridruže njenoj ideji tako što u vazice stavljaju cvetiće ili listove, dajući im pravu svrhu.
Irina je započela svoju umetničku karijeru slikanjem na platnu, ali je ubrzo otkrila da ta tehnika stvara previše stresa. U želji da pronađe uživanje u umetnosti, prešla je na izradu predmeta od keramike, linoreza, stiropora i tehnike papir-maše. Inspiraciju za svoje ulične šoljice pronašla je u Narodnom muzeju Srbije. Primetila je keramičku šolju u vitrini, koja ju je zapanila neobičnim oblikom i bojom. Taj trenutak je postao prekretnica, a Irina je odlučila da odgovori na taj umetnički poziv kroz svoju seriju malih keramičkih šolja.
Sve vazice su ručno izrađene od gline i oslikane akrilnim bojama. Irina stvara svojim tempom, polako, bez stresa. Objašnjava da počinje tako što razvije ploču od gline, zatim seče delove i sastavlja ih dok ne formira željeni oblik. Kao i svaki keramički predmet, vaze prolaze kroz dva pečenja u specijalnoj peći na temperaturi od oko 1.200 stepeni. Na zidove ili ograde lepi ih građevinskim lepkom.
Irina trenutno pohađa školu jezika i nedavno je stekla sertifikat A1 u znanju srpskog jezika. Njen cilj je da tečno govori srpski. Navodi da može da priča, ali polako i prilično jednostavno, te da još uvek pravi mnogo grešaka. Ipak, smatra da u Beogradu ima mnogo dobrih i osećajnih ljudi koji cene lepotu i trude se da je očuvaju.
Umetnica se često divi situacijama kada prolaznici stavljaju cveće u njene šoljice, smatrajući to nežnim i značajnim gestom. Osim šoljicama, Irina se bavi i izradom većih vaza za cveće od kartona i gline, kao i štampanim radovima, stikerima i grafikama na keramici. Ovi radovi su deo njenog projekta o osećanjima i senzacijama.
Kada se preselila u Srbiju, Irina je prolazila kroz emotivni stres i često se pitala „Kome mi ovde uopšte trebamo“. Iako nije imala razloga da se tako oseća, jer su ljudi u Srbiji veoma prijateljski nastrojeni, taj neprijatan osećaj se s vremenom povukao. Sada se oseća otvorenija i radoznalija, spremnija da se poveže s drugima.
Irina takođe podržava i uličnu umetnost, posebno grafite, koji su prisutni svuda u Beogradu. Sviđa joj se što je grad pun ulične umetnosti i talentovanih umetnika, ali je ponekad žao kada vidi tragove grafita na istorijskim ili renoviranim zgradama.
Kroz svoj rad, Irina Kliučnikova ne samo da obogaćuje beogradski urbani pejzaž, već i povezuje ljude kroz umetnost i kreativnost. Njene vazice su više od običnih dekoracija – one su simbol zajedništva i ljubavi prema prirodi i umetnosti.
