Sudija Višeg suda u Beogradu, Dragan Martinović, izrekao je presudu roditeljima dečaka Kecmanovića, koji je izvršio masakr u osnovnoj školi „Ribnikar“. Oni su osuđeni na višegodišnje zatvorske kazne zbog neodgovornog ponašanja koje je doprinelo tragediji. U svom obrazloženju, sudija je istakao da je motiv dečaka bio osećaj odbačenosti i frustracije, što je kulminiralo nasiljem.
Tokom suđenja, sudija Martinović je naveo da se dečak, na ekskurziji u aprilu 2023, osećao izolovano i ignorisano od strane vršnjaka. Njegova svedočenja pokazuju da je tokom šestog i sedmog razreda doživeo neprihvaćenost, što ga je dodatno frustriralo. Naglasio je da je dečak bio svestan svog postupka, kao i mogućih posledica, ali je to nije sprečilo da deluje.
Roditelji su, prema rečima sudije, doprineli stvaranju situacije u kojoj je dečak odlučio da se naoruža. Njegova majka je imala velike ambicije za njega, što je rezultiralo pritiskom na dečaka da bude najbolji. Često ga je kritikovala zbog loših rezultata, što je dodatno uticalo na njegovo mentalno zdravlje. Otac ga je jednom nazvao psihopatom, što je dečaka navelo da se poistovećuje sa psihopatama, doživljavajući hladnoću i nedostatak emocija kao vrlinu.
Pre masakra, dečak je prestao da se oseća srećno. Sudija je napomenuo da je bio nesiguran do samog trenutka kada je odlučio da izvrši zločin, a da je verovao da bi, da nije imao oružje, izabrao neku drugu formu nasilja. Prema njegovim rečima, dečak je želeo da mu roditelji obrate pažnju i primete da nešto nije u redu.
Na dan tragedije, dok su se njegovi vršnjaci pripremali za školu, dečak je planirao zločin. Pripremio je oružje, fotografisao ga i čak se spremao da puca. Sudija je detaljno opisao kako je dečak, pre odlaska u školu, poredao dva pištolja i municiju na tepihu, dok je njegova majka slala poruke da proveri da li je stigao.
Tokom masakra, dečak je prvo ubio čuvara i tri učenice, a potom se uputio ka učionici. U učionici se nalazilo 23 učenika, student na praksi i nastavnica. Kada je počeo da puca, neki učenici su se uspeli spasiti skakanjem kroz prozor ili bežanjem kroz vrata. Sudija je opisao kako su se sedam dečaka i osam devojčica spasili, dok su ostali bili u panici.
Sudija je izrazio žaljenje što roditelji nisu primetili znake upozorenja i što dečak nije potražio pomoć. Ovaj slučaj je izazvao veliku pažnju javnosti i otvorio diskusiju o mentalnom zdravlju, nasilju među decom i odgovornosti roditelja. Osim što su roditelji dečaka osuđeni, društvo se suočava sa pitanjem kako sprečiti slične tragedije u budućnosti.
Ovaj tragičan događaj je podstakao širu raspravu o sigurnosti u školama, potrebnim merama za prevenciju nasilja i važnosti podrške i razumevanja među vršnjacima. Nažalost, situacija u kojoj se našao dečak Kecmanović ukazuje na ozbiljne probleme u sistemu podrške mladima, koji su često prepušteni sami sebi u trenucima krize.
U svetlu ovih događaja, važno je da se društvo fokusira na prevenciju sličnih situacija kroz edukaciju, otvorenu komunikaciju i pružanje podrške deci i mladima, kako bi se izbegle slične tragedije u budućnosti.
