Umetnica Julija Dašić spojila je različite kulturne uticaje kako bi stvorila jedinstven umetnički izraz koji kombinuje nadrealizam i mitologiju. Sa srpskim, grčkim i francuskim poreklom, Julija se oseća kao „pačvork“ raznih kultura, što joj je omogućilo da razvije bogat umetnički jezik od malih nogu. Slikarstvo je za nju oduvek bilo primarni način izražavanja, a umetnički stil koji je razvila odražava raznolikost i složenost mitoloških tradicija.
Grčka mitologija, koja je snažno prisutna u njenom radu, ostaje izvor inspiracije za mnoge umetnike. Grci veruju da je čovek jednako komplikovan kao i mitologija, sposobni da postignu velike stvari, ali i da naprave ozbiljne greške. Julija se u svom radu oslanja na ovu ideju, istražujući ljudsku prirodu kroz prizmu mitoloških priča. Pored grčkih, srpske legende i drevna predanja takođe igraju značajnu ulogu u njenoj umetnosti. Ona smatra da su ove priče, često zastrašujuće i misteriozne, mnogo više od dečijih bajki; one predstavljaju dublje slojeve ljudskog iskustva.
Jedan od najpoznatijih srpskih mitoloških figura je vampir, a Julija često deli priče o ovom biću sa svojim francuskim prijateljima. Njena ljubav prema horor filmovima, koji su postali deo njenog identiteta, takođe se reflektuje u njenim radovima. Srednjovekovna umetnost, naročito ilustracije u religioznim tekstovima, dodatno inspirišu njen stil, dok se nadrealizam, kao umetnički pravac, duboko uklapa u njen pristup stvaranju.
Na njenim slikama često se mogu videti bića iz mitologije, kao što su hidre i zmije, koje simbolizuju unutrašnje borbe i izazove. U njenoj interpretaciji „Dvanaest Herkulovih zadataka“, ona prikazuje lik koji se bori sa svojim unutrašnjim demonima. Ove zmije predstavljaju ideje koje pokušava da kontroliše, a njihov značaj zavisi od njenog stava prema njima.
U delu „Plava ptica“, inspirisanom radom nadrealiste Maksa Ernsta, Julija istražuje odnos između čoveka i prirode. Ekološka tematika, koja je danas više nego ikada aktuelna, igra ključnu ulogu u njenom stvaralaštvu. Julija koristi umetnost kao način da se pozabavi pitanjima o očuvanju prirode i međusobnom odnosu čoveka i njegovog okruženja.
Njen rad „Nausikaja“, inspirisan grčkom princezom koja spašava Odiseja, oslikava savremeni problem migracija. U ovoj slici, likovi koji se bore za opstanak prikazani su kao davljenici u moru, dok ih meduza vuče na dno. Ova slika je njen lični komentar na stanje migranata danas i predstavlja univerzalnu borbu za bolji život.
Julija Dašić rođena je u Parizu, a kao sedmogodišnja devojčica preselila se sa porodicom u Beograd. Nakon završene Akademije za primenjenu umetnost, vratila se u Pariz kako bi nastavila svoje usavršavanje. Sada živi u Le Manu, gde nastavlja sa svojim radom kao slikarka i naučni ilustrator. Njena sposobnost da kombinuje umetnost i nauku omogućava joj da ilustruje medicinske i anatomske teme, kao i da stvara knjige za decu.
Julija je predstavljala Grčku na manifestaciji „Bele noći“ u Parizu 2018. godine, a takođe je bila deo stvaranja animiranog filma na osnovu dela „Karneval životinja“ Kamija Sen-Sansa 2021. Godine 2023. osvojila je drugu nagradu na bijenalu „Milena Pavlović Barili“ u Požarevcu. Njena dela su izlagana na brojnim mestima, uključujući i Bijenale fantastike u Beogradu.
Kroz svoj rad, Julija Dašić ne samo da istražuje bogatstvo mitologije i nadrealizma, već takođe postavlja pitanja o ljudskoj prirodi i ekološkim pitanjima koja su danas sve važnija. Njen umetnički izraz predstavlja spoj različitih tradicija i savremenih problema, što je čini značajnom figurom na umetničkoj sceni.
