Srbija je postala jedan od vodećih igrača u globalnom turističkom sektoru nakon pandemije, zauzimajući deveto mesto u svetu po rastu broja stranih turista. Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), broj stranih posetilaca u Srbiji povećan je za 27 odsto u odnosu na 2019. godinu. U okviru evropskih zemalja, Srbija je ostvarila drugi najbolji rezultat, odmah iza Norveške.
Ovaj značajan rast broja stranih turista nije slučajan, već je rezultat širenja mreže direktnih letova ka Srbiji. Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA), ističe da je otvaranje tržišta Severne Amerike i Azije olakšalo dolazak gostiju. „Bez redovnih linija, bilo je teško privući turiste. Razvoj direktnih avio-linija omogućava lakši dolazak i čini destinaciju privlačnijom,“ objašnjava on. Na primer, broj direktnih letova iz Kine je porastao sa jednog na tri, što je značajno povećalo interesovanje turista.
Turska se izdvaja kao vodeće tržište, sa najviše stranih posetilaca u Srbiji. Postoji oko 14 do 15 direktnih linija između Srbije i Turske, što dodatno olakšava promociju srpskog turizma. Pored Turske, Srbija beleži značajan priliv gostiju iz Španije i drugih zemalja Zapadne Evrope, dok su Rusi takođe važan segment tržišta, s obzirom na to da mnogi od njih borave u Srbiji i duže od klasičnih turista.
Glavni grad Beograd ostaje centar turizma, sa više od 50 procenata ukupnih dolazaka stranih gostiju. Ipak, gosti sve više istražuju unutrašnjost Srbije. Novi Sad i Niš beleže dobre rezultate zahvaljujući manjim aerodromima, a popularne destinacije van Beograda uključuju Zlatibor, Vrnjačku Banju i Soko Banju. „Bolja putna infrastruktura omogućila je organizaciju jednodnevnih izleta iz Beograda ka ovim destinacijama,“ kaže Seničić.
Srbija se može pohvaliti raznovrsnom turističkom ponudom, uključujući kružne ture po zapadnoj Srbiji, a lokalne agencije dovode turiste iz raznih zemalja. Na primer, agencija sa Zlatibora privlači turiste sa Malte, dok druga u Bajinoj Bašti nudi ture po rečnim stazama.
Jedan od glavnih ciljeva srpskog turizma je povećanje prosečnog boravka stranih gostiju. Pre pandemije, prosek boravka bio je ispod tri noći, dok je sada porastao na nešto više od tri, približavajući se četiri noći. „Naš izazov je da dostignemo proseke drugih evropskih zemalja, kao što je Mađarska, gde je prosek oko sedam noćenja. Produženje boravka donelo bi veći promet i prihode,“ naglašava Seničić.
Globalna turistička mapa se takođe menja, a podaci pokazuju rast u broju posetilaca širom sveta. Na vrhu liste pobednika je Saudijska Arabija sa 67 procenata rasta, dok Maroko i Egipat beleže 53 i 47 procenata. Japan je jedina azijska zemlja među prvih deset, dok su u Evropi Norveška i Srbija postigle značajne rezultate.
Međutim, nisu sve zemlje zabeležile rast. Izrael se suočava s najvećim padom zbog sukoba u Gazi, sa smanjenjem broja posetilaca od 71 procenat. Irska je takođe zabeležila pad od 32 procenata. Čak su i tradicionalne evropske destinacije poput Nemačke i Italije zabeležile negativne rezultate.
U zaključku, Srbija se pokazuje kao uspešna turistička destinacija u postpandemijskom svetu, s potencijalom za dalji rast i razvoj. Uz kontinuiranu promociju, širenje avio-linija i poboljšanje infrastrukture, srpski turizam može očekivati još veći broj posetilaca u budućnosti.
