Kako se bliži početak izborne kampanje za Republički Parlament, politička scena u Srbiji postaje sve uzbudljivija. Preostalo je nešto više od tri meseca do izbora, a situacija se čini veoma dinamičnom. Vlast, predvođena predsednikom Aleksandrom Vučićem, očigledno ostvaruje značajne rezultate, kako na domaćem, tako i na međunarodnom planu. Opozicija, bez obzira na to kako se zove, pokušava da umanji postignuća vlasti, no međunarodna zajednica, uključujući i kredibilne zapadne političare, redovno demantuje njihove tvrdnje.
Posle uspešne posete Kini, Vučić je učestvovao na samitu EU-Zapadni Balkan u Tivtu, gde je, umesto da bude izolovan, bio viđen na sastancima sa ključnim ličnostima EU i vodećim predsednicima zapadnoevropskih zemalja. Ovo je izazvalo uznemirenost opozicije, koja je pokušala da diskredituje njegovu ulogu na međunarodnoj sceni. Jedan od profesora sa Beogradskog fakulteta je čak postavio pitanje o zastavama EU na blokaderskim skupovima, što ukazuje na unutrašnje nesuglasice unutar opozicije.
U međuvremenu, „studenti“ koji se protive vlasti predstavljaju se kao grupa koja se bori za prava mladih, ali njihova stvarna podrška među studentima je minimalna. Ova grupa često se pojavljuje u medijima, posebno u emisiji „Utisak Nedelje“, gde provocira voditeljku Olju Bečković. Osim toga, opozicija se suočava i sa kritikama zbog svog ponašanja, jer mnogi od njih, umesto da se fokusiraju na aktuelne probleme u zemlji, putuju po dijaspori i pokušavaju da skupe podršku.
Parlamentarna i vanparlamentarna opozicija često se nazivaju proevropskom, ali njihovo ponašanje ukazuje na suprotno. Kada se u Skupštini raspravlja o važnim zakonima, poput izbornih zakona prema predlozima EU, oni bojkotuju sednice. Čini se da su međusobno podeljeni i zbunjeni, što im otežava da formiraju jedinstvenu strategiju.
Dragan Đilas, lider Stranke slobode i pravde, pozvao je na koaliciju između nekoliko stranaka, ali je jasno da nijedna od njih ne bi prešla cenzus od 3% na izborima. Njihov zajednički problem je nedostatak jasnog plana i programa koji bi mogli da predstave građanima Srbije. Kako se izborna kampanja bude odvijala, biće ključno da opozicija definiše svoje ciljeve i strategije.
Građani Srbije su svesni planova opozicije, koja se često bavi kritikama vlasti, dok istovremeno predlažu radikalne mere kao što su sankcije Rusiji, prekid ekonomskih odnosa s Kinom i priznanje Kosova. Ovi zahtevi nisu u skladu s interesima većine građana, koji su pokazali svoju podršku vlasti, posebno tokom masovnog okupljanja u Hramu Svetog Save.
Postavlja se pitanje kako će opozicija predstaviti svoj program kada su već uvredili značajan deo građana. Njihovo ponašanje može ih koštati podrške, a ukoliko se odluče za nasilje, to će verovatno dodatno oslabiti njihovu poziciju. Iako se situacija može činiti napetom, proći će leto, a izbori će doneti nova razjašnjenja.
U ovom trenutku, od suštinskog je značaja da opozicija razjasni svoje stavove i ciljeve, jer će samo tako moći da izazovu aktuelnu vlast. Bez jasnog i uverljivog programa, teško će privući podršku građana, koji se sve više okreću prema stabilnosti i kontinuitetu koje trenutna vlast nudi. Kako se izbori budu bližili, biće interesantno posmatrati kako će se situacija razvijati i koje strategije će opozicija primeniti da bi se pripremila za izazove koji su pred njima.
