Svi hoteli na Halkidikiju otvorili su svoja vrata tokom kišovitog prvomajskog vikenda, beležeći prosečnu popunjenost od 75 odsto. Prvi gosti stigli su uglavnom iz balkanskih zemalja. Ipak, u turističkom sektoru postoji zabrinutost zbog pada rezervacija od 8 do 10 odsto u odnosu na prošlu godinu, što ukazuje na to da se očekuje prosečna popunjenost za celu sezonu od oko 60 do 65 odsto.
Grigoris Tasios, predsednik Udruženja hotelijera Halkidikija (EXH), naglašava da ova regija, kao i ostatak Grčke, oseća posledice sukoba na Bliskom istoku. Ipak, Halkidiki se oslanja na drumski turizam iz balkanskih zemalja, a u poslednje vreme i iz Turske. Tasios je istakao da se sektor suočava sa ozbiljnim izazovima, uključujući ekonomsku krizu i kritičan manjak radne snage. Trenutno je u hotelima upražnjeno 1.500 radnih mesta zbog kašnjenja u izdavanju viza za radnike iz inostranstva, koja traju duže od 90 dana.
Sezona je počela ambiciozno sa velikim brojem ranih rezervacija u januaru i februaru, ali je došlo do zastoja u prodaji all inclusive aranžmana. Tasios je naglasio da se situacija prati po modelu „čekaj i vidi“, a popunjenost u maju verovatno neće preći 65 odsto. Halkidiki se sve više okreće novim tržištima poput Poljske i Italije. Poljsko tržište beleži značajan uspon, a od 6. maja kreću prvi čarter letovi, dok su poljski turisti već prisutni u regiji, birajući uglavnom all inclusive pakete. Italijani dolaze u grupama ili individualno, fokusirajući se na verski i kulturni turizam, a aerodrom „Makedonija“ u Solunu sada je povezan sa sedam italijanskih destinacija.
Turisti sa Balkana i dalje su najbrojniji gosti Halkidikija, čineći čak 50 odsto ukupnih hotelskih rezervacija. Najviše turista dolazi iz Bugarske, Rumunije i Srbije, a primetan je i dolazak turista iz Severne Makedonije, Albanije i Kosova. Prošle godine zabeležen je i značajan skok dolazaka iz Turske. Ulazak Bugarske i Rumunije u Šengen zonu značajno olakšava putovanja, što je ključno za turizam na Halkidikiju.
Otvaranje luksuznog hotela „Meravia“ u Afitosu od strane izraelskog lanca „Leonardo Hotels“ trebalo bi da privuče veći broj gostiju iz Izraela. Ipak, Halkidiki se suočava s hroničnim problemima koji se javljaju svake sezone kada se broj ljudi na poluostrvu udesetostruči. Glavni problemi uključuju nestašicu vode, zastarelu vodovodnu mrežu, neadekvatne sisteme za prečišćavanje otpadnih voda i lošu putnu infrastrukturu u unutrašnjosti i na Sitoniji. Srećom, zbog obilnih padavina ove godine, situacija sa vodosnabdevanjem je trenutno stabilna, jer navodnjavanje polja još uvek nije počelo u punom jeku.
Tasios je upozorio na rast privatnog smeštaja, naglašavajući da Halkidiki raspolaže sa 49.200 kreveta u hotelima, dok se procenjuje da u sektoru kratkoročnog izdavanja (poput AirBnb-a) postoji oko 50.000 prijavljenih i još oko 15.000 neprijavljenih ležajeva. Turistički radnici takođe prate uvođenje novog evropskog sistema biometrijske kontrole (EES) kako bi videli hoće li to stvoriti dodatne gužve na kopnenim graničnim prelazima.
U svetlu ovih izazova, turistički sektor Halkidikija pokušava da se prilagodi promenama u potražnji i novim tržištima, dok se suočava s unutrašnjim problemima koji mogu uticati na razvoj turizma u regiji.
