Suša koja je zahvatila Srbiju tokom jula i avgusta imala je ozbiljne posledice po poljoprivrednu proizvodnju, pri čemu su u nekim regionima prinosi umanjeni za više od 50 procenata. Pored suše, poljoprivrednici se suočavaju i sa drugim vremenskim neprilikama kao što su kasni mrazevi, oluje, grad, poplave i požari. Zbog toga je osiguranje poljoprivredne proizvodnje postalo ključno, iako se procenjuje da je samo 15 procenata obradivih površina osigurano.
Mnogi poljoprivrednici, kao što je Dušan Stankov iz Orlovata, izražavaju nepovjerenje prema osiguravajućim kućama. On ističe da je imao loša iskustva sa osiguravajućim kompanijama, koje često traže načine da umanje iznos štete koji priznaju. Stankov smatra da, iako država subvencioniše deo premije za osiguranje, nedostatak poverenja u osiguravajuće kuće dovodi do toga da mnogi poljoprivrednici ne osiguravaju svoju proizvodnju.
Prema podacima Udruženja osiguravača Srbije, pre pandemije koronavirusa, samo je 10 procenata obradivih površina bilo osigurano, dok je taj procenat sada porastao na 15. Najčešće se osiguravaju kulture koje imaju visoku vrednost, uključujući voće, povrće i ratarske kulture. Iako je rast evidentan, stručnjaci ističu da to nije dovoljno i da poljoprivrednici i država trpe posledice gubitaka.
Osiguranje se najčešće ugovara od osnovnih rizika kao što su grad, požar i udar groma, dok dopunski rizici uključuju oluje, poplave, mrazeve i sušu. Poljoprivrednici mogu osigurati razne kulture, uključujući ratarske, povrtarske, voće i lekovito bilje. Cene osiguranja zavise od očekivanog prinosa; na primer, osiguranje hektara pšenice ili kukuruza u Vojvodini košta oko 4.500 dinara, dok osiguranje hektara maline može dostići i 400.000 dinara.
Suša predstavlja poseban izazov, jer može smanjiti prinos za više od 50 procenata. U ovom kontekstu, određene osiguravajuće kuće nude dodatne polise zaštite od suše, koje se obično ugovaraju tokom proleća. Država takođe podstiče poljoprivrednike na osiguranje, vraćajući im deo plaćene premije, što može iznositi između 40 do 70 procenata, u zavisnosti od regiona.
Iako je Srbija napredovala u osiguranju poljoprivrednih površina, i dalje je daleko iza zemalja u regionu. U Mađarskoj je osigurano oko 50 procenata, u Hrvatskoj 60 procenata, dok Slovenija ima čak 80 procenata osiguranih površina. Stručnjaci smatraju da postoji veliki potencijal za povećanje broja osiguranih proizvođača u Srbiji, posebno s obzirom na sve češće ekstremne vremenske uslove.
U poslednjih godinu dana, broj zahteva za subvencije osiguranja je porastao, a isplaćeno je više od 1,62 milijarde dinara. Očekuje se da će javni poziv za regresiranje dela troškova osiguranja biti otvoren u oktobru i novembru. Ove informacije ukazuju na potrebu za većim angažovanjem i informisanjem poljoprivrednika o mogućnostima osiguranja, s obzirom na to da su klimatske promene i ekstremni vremenski uslovi sve veći izazov za poljoprivredu u Srbiji.
