BEOGRAD – Vodeći ekonomista za Zapadni Balkan u Svetskoj banci, Ričard Rekord, predstavio je danas u Beogradu Redovni ekonomski izveštaj za Zapadni Balkan. Ovaj izveštaj donosi nove prognoze o privrednom rastu u regionu, gde je posebno naglašena promena u očekivanjima rasta privrede Srbije. Naime, prognoza privrednog rasta Srbije za ovu godinu smanjena je sa 3,0 na 2,7 odsto. Takođe, očekivanja za 2027. godinu su revidirana sa 3,1 na 3,0 odsto.
U izveštaju se ukazuje na to da će kombinovani privredni rast zemalja Zapadnog Balkana dostići 2,8 odsto u 2026. godini, što predstavlja smanjenje od 0,3 procentna poena u odnosu na prethodne projekcije. U izveštaju se takođe naglašava da se očekuje skromno ubrzanje rasta u regionu na 3,2 odsto do 2027. godine, što ukazuje na postepeni oporavak privreda zemalja Zapadnog Balkana.
Ričard Rekord je tokom predstavljanja izveštaja istakao brojne izazove sa kojima se suočavaju zemlje u regionu, uključujući globalne ekonomske pritiske, inflaciju i uticaj geopolitičkih tenzija. Ovi faktori doprinose smanjenju rasta i otežavaju stabilizaciju ekonomskih uslova. On je napomenuo da će za postizanje održivog rasta biti neophodne reforme koje će podržati investicije i poboljšati poslovno okruženje.
Svetska banka je u izveštaju takođe istakla značaj strukturnih reformi i jačanja institucionalnih kapaciteta kako bi se obezbedila dugoročna ekonomska stabilnost. U tom smislu, Rekord je naglasio potrebu za unapređenjem obrazovnog sistema i povećanjem veština radne snage kako bi se odgovorilo na zahteve tržišta rada.
Osim toga, izveštaj se bavi i pitanjima održivog razvoja, ukazujući na važnost prelaska na zelenu ekonomiju i smanjenje emisije ugljen-dioksida. Ove promene su ključne za prilagođavanje klimatskim promenama i očuvanje prirodnih resursa, što će, kako se očekuje, doprineti dugoročnom razvoju regiona.
Rekord je takođe govorio o važnosti regionalne saradnje i integracije, koja može doprineti bržem oporavku zemalja Zapadnog Balkana. On je naglasio da je potrebno raditi na jačanju trgovinskih odnosa i olakšavanju prekogranične saradnje kako bi se postigla veća ekonomska kohezija.
Na kraju, izveštaj je pružio i preporuke za vlade zemalja regiona, uključujući potrebu za jačanjem fiskalne discipline i unapređenjem javnih finansija. Ove mere su neophodne kako bi se obezbedila fiskalna održivost i stvorili uslovi za privlačenje stranih investicija.
U zaključku, Redovni ekonomski izveštaj za Zapadni Balkan naglašava kompleksnost ekonomske situacije u regionu i potrebu za sveobuhvatnim pristupom u rešavanju izazova. Svetska banka poziva vlade da preduzmu konkretne korake ka unapređenju ekonomskih politika i jačanju regionalne saradnje kako bi se osigurao održiv rast i ekonomska stabilnost.
Ovaj izveštaj dolazi u trenutku kada se region suočava sa brojnim preprekama, ali i prilikama za razvoj. S obzirom na sve navedeno, ključna će biti sposobnost zemalja Zapadnog Balkana da se prilagode novim globalnim uslovima i da unaprede svoje ekonomske strategije kako bi ostvarile postavljene ciljeve.
