Poslovi u zemljama s visokim prihodima suočavaju se sa značajnim rizikom od automatizacije zahvaljujući generativnoj veštačkoj inteligenciji. Prema novom izveštaju Svetske banke „World Development Report 2026: The Promise of Artificial Intelligence“, oko 14,2% postojećih poslova u ovim zemljama je izloženo ovom riziku, dok je taj procenat u zemljama s niskim i srednjim prihodima samo 4,5%. Ova razlika se objašnjava strukturom zaposlenosti; razvijenije ekonomije imaju veći udeo poslova koji se oslanjaju na kognitivne zadatke, dok u zemljama u razvoju prevladavaju fizički poslovi koji su teže automatizovani.
Svetska banka smatra da će neposredni efekat veštačke inteligencije u zemljama u razvoju češće biti dopunjavanje ljudskog rada nego njegovo potiskivanje. Automatizacija je samo jedan aspekt uticaja veštačke inteligencije na tržište rada. Izveštaj procenjuje da bi AI mogao povećati produktivnost na oko 16,2% radnih mesta u zemljama u razvoju, što je blizu 18,7% u zemljama s visokim prihodima. Ovo sugeriše da za mnoge zaposlene AI neće biti zamena, već alat koji im omogućava efikasnije obavljanje posla.
U različitim sektorima, kao što su zdravstvo, poljoprivreda, obrazovanje, i državna uprava, AI već pokazuje potencijal. Na primer, može pomoći lekarima u dijagnostici, poljoprivrednicima u donošenju odluka, a državama u naplati poreza i upravljanju socijalnim programima. Ovaj alat može značajno ubrzati ekonomski i društveni napredak u zemljama u razvoju, omogućavajući im da postignu decenijski napredak u samo jednoj deceniji.
Međutim, kako bi iskoristile ove prednosti, zemlje u razvoju moraju obezbediti potrebne infrastrukturne uslove. Mnoge od njih još nemaju pouzdanu električnu mrežu, pristup internetu, ili stručne kadrove potrebne za integraciju veštačke inteligencije. Trenutno su najnapredniji AI sistemi koncentrisani u malom broju zemalja i kompanija, što može dovesti do nove zavisnosti zemalja koje nemaju sopstvenu tehnološku infrastrukturu.
Svetska banka ne preporučuje svim zemljama da pokušavaju razviti sopstvene velike AI modele, jer to zahteva velike resurse. Umesto toga, sugeriše strategiju u tri koraka: usvajanje postojećih alata, prilagođavanje lokalnim potrebama, i razvijanje domaćih kapaciteta kada su uslovi povoljni. Postoji poseban potencijal za jeftinija i jednostavnija AI rešenja koja se mogu prilagoditi lokalnim jezicima i uslovima, koristeći tehnologije dostupne putem mobilnih telefona i drugih sistema koji ne zahtevaju skupu infrastrukturu.
Međutim, ako zemlje u razvoju ne izgrade potrebnu infrastrukturu i veštine, AI bi mogao imati suprotan efekat. Svetska banka upozorava da bi veštačka inteligencija mogla dodatno povećati razlike u produktivnosti između razvijenih i zemalja u razvoju, kao i povećati nejednakost unutar samih država. Ovo može koncentrisati tržišnu moć i stvoriti nove rizike za bezbednost, prava građana i povjerenje u institucije.
Ključna poruka izveštaja nije da će AI jednostavno ukinuti veliki broj radnih mesta, već da će njegov efekat zavisiti od strukture ekonomije, obrazovanja, infrastrukture, kao i od sposobnosti država i kompanija da tehnologiju prilagode svojim potrebama. Važno je da zemlje u razvoju prepoznaju i iskoriste prilike koje AI pruža, ali i da se pripreme za izazove koje dolaze s ovom transformacijom tržišta rada. Razvoj adekvatne infrastrukture, edukacija radne snage i prilagođavanje tehnologije lokalnim uslovima biće ključni faktori uspeha u ovoj novoj eri veštačke inteligencije.
