Apelacioni sud u Nišu preinačio je presudu Višeg suda u Negotinu i pravosnažno osudio Žarka Petrovića (66), bivšeg starijeg vodnika Vojske Srbije, na doživotni zatvor zbog teškog ubistva svoje nevenčane supruge Violete Nikolić (41). Ubistvo se desilo 24. septembra 2021. godine u centru Bora, a ovim je konačno okončan proces koji je trajao skoro pet godina.
Žarko Petrović je u prvostepenom postupku dva puta bio osuđen na po 20 godina zatvora, ali je prvobitna presuda ukinuta i vraćena na ponovno suđenje zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka. U novom postupku, ponovo mu je izrečena kazna od 20 godina za teško ubistvo i nedozvoljeno držanje oružja. Međutim, tužilaštvo se nije složilo sa tom presudom i podnelo je žalbu Apelacionom sudu, tražeći doživotni zatvor. Dragan Pejkić, glavni javni tužilac u Višem javnom tužilaštvu u Negotinu, istakao je da su se pozvali na Istanbulsko konvenciju, međunarodni sporazum koji se bavi nasiljem nad ženama.
U ponovljenom postupku, Viši sud u Negotinu izrekao je identičnu kaznu kao i ranije, a Petrović je prema iznetim podacima više puta ranije bio osuđivan zbog nezakonitog držanja oružja. Ubistvo Violete Nikolić bilo je motivisano njenom odlukom da ga napusti i preseli se sa decom. Tog kobnog dana, Petrović je došao u njen frizerski salon kao mušterija, tražeći da ga ošiša. Svedoci su ispričali da je insistirao da se Violeta vrati i nastavi zajednički život, što je ona odbila.
Prema svedočenjima, Petrović je pokušao da je nasilno izvede iz salona, ali se ona odbranila i uspešno ga ogrebla makazama. Nakon toga, otišao je do svog automobila i vratio se sa prepravljenom lovačkom puškom, kalibra 12 mm, iz koje je ispalio smrtonosni hitac dok je Violeta pokušavala da pobegne. Nažalost, nije imala šanse da se spasi, a preminula je na licu mesta, ostavljajući iza sebe trojicu sinova.
Veštačenja su pokazala da je Petrović bio uračunljiv u trenutku izvršenja krivičnog dela, delujući sa direktnim umišljajem iz bezobzirne osvete. Analiza njegovog psihičkog stanja u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu nije ukazala na postojanje psihopatološkog poremećaja, a stručnjaci su naveli da su njegove sposobnosti shvatanja značaja dela i upravljanja postupcima bile očuvane.
Tokom postupka, odbrana je pokušala da ospori ove nalaze, tvrdeći da su na Petrovića uticala ratna iskustva i traume, ali sud nije prihvatio te tvrdnje kao osnov za ublažavanje odgovornosti. Ovaj slučaj je izazvao veliku pažnju javnosti, posebno zbog brutalnosti dela i tragičnih posledica koje je imalo na porodicu žrtve.
Na osnovu svih iznetih dokaza i svedočenja, Apelacioni sud je doneo odluku koja je stavila tačku na ovaj teški slučaj, a doživotni zatvor je shvaćen kao odgovarajuća kazna za zločin koji je počinjen. Ova presuda takođe naglašava važnost borbe protiv nasilja nad ženama i potrebu za strožim kaznama u slučajevima porodičnog nasilja.
Slučaj Žarka Petrovića postavlja pitanja o zaštiti žena u društvu i potrebnim merama za prevenciju nasilja. Ova presuda može poslužiti kao signal da pravosudni sistem ozbiljno shvata probleme vezane za porodično nasilje i da je spreman da preduzme potrebne korake kako bi se obezbedila pravda za žrtve. U isto vreme, to otvara diskusiju o potrebnim reformama u zakonodavstvu i sistemu podrške ženama koje su izložene nasilju kako bi se osiguralo da se ovakvi tragični događaji ne ponove.
