U Beogradu se trenutno odvija velika gradnja, ali je zabrinjavajuće da se sve više radnika angažuje iz inostranstva, dok domaćih majstora sve više nedostaje. U isto vreme, stručne škole koje obučavaju zidare, molere, bravare, vodoinstalatere i druge zanatlije beleže drastičan pad broja upisanih učenika, što predstavlja ozbiljan društveni i ekonomski problem.
Podaci o upisu učenika za ovu školsku godinu pokazuju alarmantnu situaciju. Poljoprivredno-hemijska škola u Obrenovcu nije upisala nijednog učenika na smer mesar, dok je u srednjoj školi u Krnjači upisana svega četiri učenika. U Hemijsko-prehrambenoj školi na ovaj smer odabralo je 13 đaka, a u Građevinskoj školi na Zvezdari za molera se školuje samo 11 učenika, uz 17 slobodnih mesta. Na smeru električar upisano je 15 učenika, dok je 13 mesta ostalo nepopunjeno.
Milorad Antić, direktor Foruma srednjih stručnih škola, ističe da je vreme za sistemsko rešenje ovog problema. On predlaže izradu „bele knjige“ i akcionog plana koji bi zajedno izradili Ministarstvo prosvete i Privredna komora. Prema Antiću, neophodno je prilagoditi nastavni plan i programe realnim potrebama tržišta rada, jer je poražavajuće što su nekada naši građevinari bili poznati širom sveta, a sada su klupe u školama prazne.
Antić pozitivno ocenjuje trenutne mere države koje podstiču učenike da se upisuju u dualne obrazovne profile, ali smatra da su one nedovoljne. Potrebno je povećati fond praktične nastave i ispuniti obećanje da učenici tokom prakse dobijaju naknadu u visini od 70% minimalne zarade. Kao uzor navodi Nemačku i Austriju, gde učenici stručnih škola imaju do 700 časova praktične nastave. Međutim, naglašava da promene ne smeju biti donete preko noći, već se moraju pažljivo planirati.
Antić takođe ukazuje na ulogu direktora stručnih škola, koji bi trebali aktivno privlačiti učenike. On predlaže da se direktori fokusiraju na upravljanje školama, bez mešanja u nastavne i stručne aspekte. Prema njegovom mišljenju, srednje stručno obrazovanje mora ponovo da dobije svoju pravu svrhu, osposobljavajući učenike za konkretne poslove. Antić naglašava da to obrazovanje ne zatvara vrata daljem školovanju, već omogućava mladima da prvo steknu zanimanje, a zatim nastave obrazovanje ako to žele.
Još jedan zabrinjavajući podatak je drastičan pad broja učenika u srednjim stručnim školama. Dok ih je 1985. godine bilo oko 245.000, danas ih je samo oko 65.000. Antić smatra da je neophodno preispitati upisne kvote i prilagoditi ih demografskim promenama i potrebama privrede.
Ova situacija ukazuje na ozbiljnu krizu u obrazovnom sistemu i na tržištu rada. Potreba za kvalifikovanim radnicima raste, dok se istovremeno smanjuje broj mladih koji se opredeljuju za zanatska zanimanja. To može dovesti do ugrožavanja privrednog razvoja Srbije, jer bez stručnih radnika neće biti moguće održati rast i unapređenje industrije.
Kako bi se prevazišla ova kriza, potrebna su hitna rešenja. Država mora preduzeti ozbiljne korake kako bi motivisala mlade da se upisuju u stručne škole, ali i da obezbedi kvalitetnu obuku koja će ih pripremiti za tržište rada. U suprotnom, Beograd i Srbija će se suočiti s ozbiljnim problemima u budućnosti, kada će nedostatak kvalifikovanih radnika postati još izraženiji.
S obzirom na trenutne trendove, važno je da se svi akteri u obrazovanju i privredi udruže kako bi pronašli rešenja koja će osigurati da mladi ljudi dobiju potrebne veštine i znanja koji će im omogućiti uspeh na tržištu rada, čime bi se obezbedila stabilna budućnost za sve.
