Dragan Milovanović je izgubio život usled povreda koje je zadobio tokom pucnjave koja se dogodila 4. marta 2008. godine ispred kuće Nebojše Rakića u Vrčinu. Na suđenju za ubistvo, veštak sudske medicine Đorđe Alempijević je izneo detalje o povredama koje je Milovanović pretrpeo, naglašavajući da je smrtonosni pogodak zadobio u desni pojasni deo tela. Projektil koji ga je pogodio prethodno je prošao kroz automobil, što je dovelo do njegove deformacije.
Alempijević je opisao da su povrede bile rezultat pucanja sa visine, što ukazuje na to da je Milovanović bio pognut ili okrenut prema vozaču u trenutku kada je pogođen. Rana je bila velika, dimenzija tri puta dva i po centimetra, a veštak je takođe napomenuo da je projektil mogao da otkine deo vrata prilikom udarca, ali se nije zadržao u telu zbog nedovoljne snage. Izveštaj je takođe potvrdio oštećenja na vozilu, koja su se nalazila sa desne strane.
Tokom ispitivanja, branilac optuženog, Moma Bulatović, postavio je pitanje o medicinskoj dokumentaciji koja se odnosi na ranjavanje Aleksandra Vlahovića, koji je takođe bio prisutan tokom incidenta. Alempijević je objasnio da nije imao nalog da veštači Vlahovićeve povrede, već je informaciju preuzeo iz optužnice. On je istakao da je Milovanović primljen u Urgentni centar relativno brzo, ali da su povrede bile tako teške da nije bilo moguće primeniti mere prve pomoći koje bi umanjile krvarenje.
Drugi veštak, balističar Milan Kunjadić, izneo je da je pucano sa terase drugog sprata kuće, a da je automobil imao 26 oštećenja sa desne strane. On je naglasio da nije moguće utvrditi kroz koju rupu je projektil prošao, jer nisu korišćene sonda za analizu. Takođe, Kunjadić je naveo da se tokom pucanja puška pomerala, ali nije mogao da potvrdi da li je pucano sa jednog mesta ili su se pucač i puška kretali.
Odbrana Rakića tvrdi da on nije pucao iz kalašnjikova koji je pronađen na mestu događaja, već iz drugog oružja, a Bulatović je postavio pitanje o 59 čaura pronađenih na mestu incidenta. Kunjadić je objasnio da nije veštačio pušku niti čaure, već je koristio izveštaj koji je izradio MUP 2008. godine. U tom izveštaju je navedeno da je 54 čaure ispaljeno iz automatske puške, dok za preostalih pet čaura nije bilo jasno da li su iz drugog oružja.
Na pitanje o sudbini tih pet čaura, Kunjadić je odgovorio da se time nije bavio tokom veštačenja, ali je potvrdio da je u svom izveštaju naveo da je 59 čaura ispaljeno iz automatske puške. Njegov zadatak bio je da utvrdi odakle je pucano, uzimajući u obzir povrede koje je Milovanović pretrpeo.
Ovo suđenje je od velikog značaja, ne samo za porodicu žrtve, već i za društvo u celini, jer pokazuje složenost pravosudnog sistema i izazove s kojima se suočavaju porodice žrtava nasilja. U ovom slučaju, veštaci su imali ključnu ulogu u rasvetljavanju okolnosti tragedije, a njihovi izveštaji su od suštinske važnosti za donošenje pravedne presude.
Suđenje se nastavlja, a javnost sa nestrpljenjem očekuje dalja saznanja o ovom tragičnom događaju i pravdi za Dragana Milovanovića. U međuvremenu, slučaj podseća na potrebu za većim merama sigurnosti i prevencijom nasilja u društvu, kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti.
