Vlada Srbije je donela odluku o povećanju akciza na derivate nafte, što će uticati na cene goriva širom zemlje. Povećanje iznosi oko 5,5 odsto u odnosu na prethodne cene, a nova pravila primenjivaće se od 29. juna do 5. jula. Ova promena dolazi u trenutku kada su cene energenata već na visokom nivou, a građani se suočavaju sa sve većim troškovima života.
Ovo povećanje akciza dolazi nakon niza sličnih koraka koje su vlade širom sveta preduzele usled globalnih ekonomskih pritisaka, inflacije i rasta cena energenata. U Srbiji, kao i u mnogim drugim zemljama, troškovi goriva direktno utiču na troškove transporta i života, pa se očekuje da će novo povećanje dodatno opteretiti budžete domaćinstava.
Ekonomisti ukazuju na to da povećanje akciza može imati dvostruki efekat. S jedne strane, dodatni prihodi od akciza mogu pomoći vladi da finansira infrastrukturne projekte i javne usluge. S druge strane, viša cena goriva može smanjiti potrošnju i usporiti ekonomski rast, što nije u interesu ni građana ni vlade.
U poslednjih nekoliko godina, Srbija je prolazila kroz različite ekonomske izazove, uključujući i uticaje pandemije COVID-19, koja je značajno poremetila tržišta i snabdevanje. Ova situacija dodatno je otežana globalnim krizama, kao što su sukobi u različitim delovima sveta i prekidi u lancima snabdevanja. Na sve to, inflacija je postala stalni pratilac, a građani se bore sa sve višim troškovima osnovnih životnih namirnica.
U ovom kontekstu, povećanje akciza na gorivo može biti shvaćeno kao mera koja će dodatno opteretiti građane. Mnogi se pitaju kako će ovo povećanje uticati na druge sektore, kao što su prevoz, poljoprivreda i trgovina, koji su već pod pritiskom zbog rasta cena osnovnih proizvoda. Naime, troškovi prevoza se direktno prenose na potrošače, što može dovesti do dodatnog povećanja cena proizvoda.
Vlada je, s druge strane, naglasila da je ovo povećanje deo šireg plana fiskalne konsolidacije i da su sredstva koja će biti prikupljena od akciza namenjena za unapređenje infrastrukture i javnih usluga. U tom smislu, povećanje akciza može se videti kao način za jačanje javnih finansija, što je ključno za održivost ekonomije.
Međutim, mnogi građani i analitičari smatraju da bi vlada trebalo da razmotri alternativne načine prikupljanja prihoda, kao što su smanjenje troškova ili povećanje efikasnosti u javnom sektoru, umesto da opterećuje građane dodatnim troškovima. Takođe, postoje pozivi na to da se razmotre mere koje bi pomogle najugroženijim grupama stanovništva da se nose sa rastućim troškovima.
U isto vreme, rastuće cene goriva i energenata se poklapaju sa globalnim trendovima. Na svetskom tržištu, cene nafte su se stabilizovale nakon velikih oscilacija, ali i dalje ostaju visok nivo, što dodatno komplikuje situaciju za zemlje zavisne od uvoza energenata, kao što je Srbija. Očekuje se da će se u narednim mesecima nastaviti pritisak na cene, što može dovesti do dodatnih mera vlade u cilju stabilizacije tržišta.
Kao što je već pomenuto, povećanje akciza na derivate nafte je još jedan izazov s kojim se građani Srbije suočavaju. U svetlu svih ovih faktora, od ključne je važnosti da vlada pronađe ravnotežu između potreba za prikupljanjem prihoda i zaštite životnog standarda građana. Samo tako će se moći očuvati ekonomska stabilnost i smanjiti pritisak na domaćinstva u Srbiji.
