Kada su majka i sestra čoveka koji je izvršio samoubistvo došle u hram tražeći opelo, jeromonah Venedikt Emeličev iz Optinske isposnice nije mogao ni da nasluti da će taj susret postati jedno od najpotresnijih svedočanstava o duhovnoj borbi. Dve uplakane žene su tražile utehu i pomoć za dušu svog bliskog člana porodice koji je nedavno sebi oduzeo život. Jeromonah im je objasnio crkvene kanone: opelo se samoubicama ne služi, osim u izuzetnim slučajevima kada se utvrdi da je osoba bila mentalno obolela i da je čin izvršen u stanju potpune neuračunljivosti.
Nakon što su se žene nekoliko nedelja kasnije ponovo pojavile sa pismom iz eparhije, u kojem su bili navedeni ozbiljni medicinski razlozi, jeromonah je odlučio da služiti opelo, pošto je dobio blagoslov episkopa. Međutim, ono što se događalo nakon opela otkrilo je mnogo dublju i težu duhovnu borbu. Majka pokojnika je tražila tamjan, objašnjavajući da se čudne stvari dešavaju u kući njene ćerke, koja je govorila da joj se pokojni muž pojavljuje noću i poziva je da izađe napolje. Uplašena tim rečima, jeromonah je naredio da ne skidaju krst iznad kreveta i savetovao im je kako da zaštite dom od zlih duhova.
Nekoliko nedelja kasnije, mlada žena iz istog sela je došla kod jeromonaha Venedikta da primi krštenje. Nakon krštenja, on ju je zamolio da pronađe udovicu i obavesti je da dođe kod njega. Kada je žena stigla, ispričala je da je njen muž, koji je imao problema sa alkoholizmom i samoubilačkim mislima, umro nedavno, a sada se osećala kao da je njegovo prisustvo još uvek tu. Noću se javljale neobične stvari, a ona je čak i razgovarala sa njim, gde je on tražio da ukloni krst iznad kreveta.
Jeromonah Venedikt je objasnio da to što je žena doživela nije bio njen muž, već demon koji je uzeo njegov izgled, želeći da je odvede u propast. Objasnio je da je to veliki problem, jer je ona skoro poverovala toj pojavi i bila spremna da učini ono što je traženo. Naglasio je snagu Časnog krsta i ukazao na to da je čak i neosveštan krst imao moć da zaštiti. Uklanjanje krsta bi moglo imati teške posledice, a da je skinula naprsni krst dok je sedela sa njim, mogla je ne doći živa kući.
U razgovoru sa ženama, jeromonah je naglasio da demoni često ne deluju na prepoznatljiv način, već da koriste obmane i privide. Zbog toga je važno živeti u Crkvi, moliti se i učestvovati u Svetim tajnama. On je savetovao ženi da se moli za svog muža, čini milostinju i pominje njegovo ime na liturgiji.
Na kraju, jeromonah Venedikt je zaključio da je kroz ovaj događaj još jednom video mržnju zlih duhova prema čoveku, ali i veću silu Božije blagodati koja se daruje kroz Crkvu. Krst je simbol stradanja, ali i znak vaskrsenja i nade, pečat Hristove ljubavi prema čovečanstvu i svedočanstvo o njegovoj žrtvi koja je pobedila smrt. Ova priča nas podseća na važnost duhovne borbe, snagu vere i značaj zaštite koju pruža Crkva.
