U Pljevljima je došlo do novog skandala i progonstva Srba, o čemu je obavestio predsednik Opštine Pljevlja, dr Dario Vraneš. Naime, on je bio saslušan u policiji jer je, uz gusle, pevao srpske pesme ispred manastira Sveta Trojica tokom tradicionalnog narodnog sabora povodom hramovne slave. Ova situacija izazvala je brojne reakcije, s obzirom na to da je Vraneš istakao da nikada ranije nije imao problema zbog pevanja istih pesama, koje izvodi još od 1990. godine.
Vraneš je na svom Instagram nalogu podelio svoja iskustva, naglašavajući da je ispred manastira Svete Trojice naučio prve stihove srpskih pesama. Među njima su bile pesme: „Ko to kaže, ko to laže Srbija je mala“, „Oj Vojvodo Sinđeliću“, „Srpska se truba s’ Kosova čuje“, kao i „Od glave Zete do grada Spuža“. Ove pesme su deo srpske tradicije i kulturološkog identiteta, a Vraneš je izrazio želju da nastavi s pevanjem i sljedeće godine u Prizrenu.
Na dan hramovne slave, koja se održala 31. maja, Vraneš je bio kum-domaćin, a prema njegovim rečima, slavlju je prisustvovalo oko 3.000 ljudi. Nakon liturgije i lomljenja slavskog kolača, priređena je trpeza ljubavi, gde su gosti mogli uživati u ručku. Tokom celog dana, on je uz gusle pevao više desetina srpskih pesama, uključujući i pesme koje su izazvale posebnu pažnju, kao što su „Od glave Zete do grada Spuža“ i „Đurišiću mlad majore komandante Crne Gore“.
Vraneš je naglasio da je među gostima bio i Vladislav Dajković, koji je takođe bio u poseti Pljevljima. Ovaj incident je izazvao velike polemike i doveo do pitanja o slobodi izražavanja i kulturnom identitetu Srba u Crnoj Gori.
Ovo nije prvi put da se slični incidenti dešavaju u Crnoj Gori, gde su Srbi često suočeni s preprekama u očuvanju svoje tradicije i identiteta. U prethodnim godinama, razne vlasti i organizacije su izražavale zabrinutost zbog rastuće tenzije između različitih etničkih grupa u zemlji.
Policija je, reagujući na Vraneševu izjavu, zatražila njegovu prisutnost, što je izazvalo dodatne spekulacije o tome da li je ovo deo šireg obrazaca pritiska na srpsku zajednicu. Mnogi su izrazili zabrinutost da ovakvi događaji mogu dovesti do dodatne polarizacije društva i pogoršati odnose između Srba i drugih etničkih grupa u Crnoj Gori.
U poslednjih nekoliko godina, srpska zajednica u Crnoj Gori suočava se s različitim izazovima, uključujući i pitanje prava na kulturu i identitet. Mnogi Srbi smatraju da su njihova prava često zapostavljena, a da se njihova tradicija ne poštuje u dovoljnoj meri. Ova situacija u Pljevljima samo je jedan od mnogih primera koji pokazuju napetosti koje postoje unutar društva.
U svetlu ovih događaja, važno je naglasiti potrebu za dijalogom i razumevanjem među različitim etničkim grupama. Samo kroz otvorenu komunikaciju i saradnju može se raditi na izgradnji boljeg društva koje ceni raznolikost i poštuje identitete svih svojih građana.
Budućnost srpske zajednice u Crnoj Gori zavisi od sposobnosti da se prevaziđu predrasude i strahovi, te da se izgrade mostovi između različitih kultura. Kroz očuvanje tradicije i identiteta, kao i kroz aktivno učešće u društvenom životu, srpska zajednica može doprineti bogatstvu kulturne raznolikosti Crne Gore.
