Delibašić je bivši policajac koji je optužen za teško ubistvo svoje supruge Ankice. Njegovo suđenje se približava kraju, a prvostepena presuda biće objavljena 17. juna 2024. godine u Višem sudu u Beogradu. Tužilac je tokom završne reči zatražio da se Delibašić osudi po Zakonu, naglašavajući da nema olakšavajućih okolnosti za njegovu krivicu. Prema rečima tužioca, Delibašić je delimično priznao delo, a njegovo priznanje je potkrepljeno i dokazima, uključujući obdukcijski nalaz i iskaz policajca kome je priznao šta je učinio.
Incident se odigrao u njihovom stanu u Rakovici u ranim jutarnjim satima. Delibašić je, kako je ispričao na suđenju, poludeo jer su svetla u stanu ostala upaljena tokom noći. U besu je uzeo bejzbol palicu, polomio prekidač u sobi svoje supruge, a zatim je napao Anku, udarajući je tom palicom. Tokom sukoba, zgrabio je nož i izbo je 16 puta, kako je kasnije utvrđeno obdukcijom. Nakon zločina, uklonio je krvave stvari sa sebe, stavio ih u veš mašinu, istuširao se i otišao u policiju da se prijavi.
Punomoćnik Ankičine starije ćerke, advokat Milan Petrović, istakao je da su na suđenju potvrđene Delibašićeve namere i da je počinio teško ubistvo. Predložio je da sud ne uzima u obzir dopunski nalaz veštaka psihijatra, koji je sugerisao smanjenu uračunljivost okrivljenog. Delibašić je takođe optužen za nedozvoljeno držanje oružja, s obzirom na to da je prilikom pretresa njegovog stana pronađena puška, za koju je naveo da je doneta kao trofej iz rata na Kosovu 1999. godine. Advokat Paspalovski je napomenuo da Delibašić nije imao municiju za tu pušku i da je nikada nije pokazivao nikome, osim pokojnoj supruzi.
Tokom suđenja, veštaci su se izjašnjavali o Delibašićevoj uračunljivosti. Prvobitno je veštak smatrao da je okrivljeni uračunljiv, ali je kasnije promenio mišljenje i naveo da je Delibašić bio u stanju značajno smanjene uračunljivosti u trenutku zločina. Advokat Petrović je ukazao da se okrivljeni može braniti kako želi, ali je naglasio da bi sud trebao ignorisati ovu okolnost prilikom izricanja kazne.
Delibašićev branilac, Vilijam Paspalovski, osporio je pravnu kvalifikaciju dela kao teško ubistvo, smatrajući da je u pitanju ubistvo u afektu. On je naglasio da je Delibašić ceo život radio časno kao policajac i da nikada nije bio nasilan. Paspalovski je ustvrdio da je Delibašić izgubio kontrolu zbog svetla i da se nije mogao kontrolisati kada se njegova supruga probudila. Na kraju suđenja, Delibašić je rekao da ni danas ne može da razume šta mu se dogodilo tog jutra i da se kaje zbog svega što je učinio.
Ova tragedija otvara niz pitanja o mentalnom zdravlju, porodičnom nasilju i uzrocima koji mogu dovesti do nasilnog ponašanja. Dokazi i izjava okrivljenog ukazuju na to da je Delibašić, iako je bio bivši policajac, prešao granicu koja se ne može opravdati, čak ni u trenutku emocionalnog previranja. Sudski postupak će biti od presudnog značaja ne samo za Delibašića i njegovu porodicu, već i za društvo u celini, koje se suočava sa problemima nasilja u porodici i potrebom za adekvatnim pravnim odgovorima na ovakve situacije.
Očekuje se da će presuda imati značajan uticaj na Delibašićevu budućnost, a takođe će otvoriti diskusiju o različitim aspektima pravde, odgovornosti i rehabilitacije u slučajevima teških krivičnih dela.
