Osnivač hedž fonda Rokos Capital Management, Chris Rokos, planira da otvori kancelariju u Atini kao deo svog preseljenja iz Velike Britanije. Ova odluka dolazi u trenutku kada je sve više bogatih pojedinaca napustilo Britaniju zbog promena u poreskim pravilima. Rokos je prošle godine bio treći najveći pojedinačni poreski obveznik u Velikoj Britaniji, plaćajući oko 330 miliona funti poreza, a njegovo bogatstvo se procenjuje na oko tri milijarde funti.
Chris Rokos je odrastao u Britaniji, pohađajući državnu osnovnu školu pre nego što je dobio stipendiju za prestižni Eton College. Nakon toga, studirao je matematiku na Univerzitetu Oksford. Osnovao je svoj hedž fond Rokos Capital Management 2015. godine, a danas ta firma upravlja desetinama milijardi dolara, sa kancelarijama u Londonu, Njujorku, Singapuru i Abu Dabiju. Iako planira da premesti svoje poresko prebivalište u Grčku, Rokosovo poslovanje u Londonu će se nastaviti.
Njegov odlazak iz Britanije privlači posebnu pažnju zbog iznosa koji je godinama plaćao britanskoj državi, kao i zbog velike donacije koju je ove godine dao Univerzitetu Kembridž, u iznosu od 190 miliona funti. Ova donacija je zabeležena kao najveća pojedinačna donacija jednom britanskom univerzitetu u modernoj istoriji. Rokos je tada izjavio da želi da „nešto vrati Britaniji“. Osim toga, poznat je po tome što izbegava javnost i uložio je značajne sume u obnovu Tottenham Housea u Viltširu.
Grčka je poslednjih godina aktivno radila na privlačenju bogatih stranaca kroz specijalne poreske režime. Novoformirani poreski sistem omogućava bogatim novim poreskim rezidentima, uz ispunjavanje određenih uslova i ulaganje najmanje 500.000 evra u Grčku, da plaćaju fiksni godišnji porez od 100.000 evra na prihode ostvarene u inostranstvu. Ovaj režim može trajati do 15 godina i predstavlja značajan kontrast prema novim poreskim promenama uvedenim u Velikoj Britaniji.
Rokos nije jedini bogataš koji je odlučio da promeni svoje poresko prebivalište. Odlazak nekih bogataša iz Britanije prethodio je ukidanju dugogodišnjeg režima „non-dom“, koji je omogućavao povoljniji poreski tretman prihoda i imovine izvan Velike Britanije. Novi sistem se bazira na poreskom rezidentstvu i uvodi drugačiji tretman prihoda ostvarenih u inostranstvu i nasljedstva.
Među poznatim ličnostima koje su napustile Britaniju su Lakšmi Mital i Nasef Saviris, zajedno sa drugim velikim investitorima. Odlazak Chris Rokosa posebno je značajan jer nije reč samo o milijarderu koji menja adresu, već o osobi koja je bila jedan od najvećih pojedinačnih izvora poreskih prihoda britanske države. Njegovo preseljenje je otvorilo raspravu u Velikoj Britaniji o tome da li promene u poreskoj politici zapravo povećavaju državne prihode ili podstiču bogate ljude da presele svoje rezidencije u zemlje sa povoljnijim poreskim režimima.
U svetu gde se bogatstvo sve više koncentrira u rukama nekolicine, odlazak Chris Rokosa može značiti i širi trend u kojem bogataši traže povoljnije uslove za svoje poslovanje i život. Grčka, sa svojom ponudom pogodnih poreskih uslova, postaje sve privlačnija destinacija za one koji žele da izbegnu visoke poreze i zadrže svoj kapital. Ovaj fenomen može imati dugoročne posledice na britansku ekonomiju, koja se suočava sa izazovima u privlačenju i zadržavanju bogatih pojedinaca.
