Na današnjem suđenju Vladimiru i Miljani Kecmanović, koji su optuženi za zanemarivanje svog sina Koste, koji je izvršio masovno ubistvo u svojoj školi, viši tužilac Sanja Đurić iznela je završnu reč u kojoj je istakla da su dokazi potvrdili krivicu optuženih. Kecmanovići se suočavaju sa ozbiljnim optužbama, uključujući teško delo protiv opšte sigurnosti.
Tužiteljka Đurić je naglasila da je nesporno da je Vladimir Kecmanović posedovao dva pištolja, za koja je imao dozvolu, ali ih je čuvao na nedozvoljen način, u plastičnim koferima, umesto u sefu. On je, prema navodima tužilaštva, obučavao svog sina, koji je imao samo 12 ili 13 godina, kako da rukuje oružjem, čime je stvorio uslove za kasniji zločin u školi „Ribnikar“. Tužiteljka je konstatovala da je neodgovornim ponašanjem Kecmanović doveo do tragedije koja se dogodila 3. maja.
Osim toga, Kecmanovići su optuženi za zlostavljanje i zanemarivanje deteta, jer su propustili da pruže adekvatan nadzor i vaspitanje svom sinu. Prema rečima tužilaca, ovo nije bio izolovani incident, već dugotrajno emocionalno i psihičko zanemarivanje. Kosta Kecmanović se u školi ponašao hladno, istraživao razlike između psihopata i normalnih ljudi, a otac je ignorisao njegove neprimerene aktivnosti.
Tužiteljka Đurić je ukazala na ozbiljnost situacije, naglašavajući da su roditelji propustili da reaguju na Kostićeva pretraživanja vezana za masovne ubice i neprimereni sadržaj na internetu. Kecmanovići su imali površan pristup vaspitanju svog sina, a Vladimir je čak vodio Kosta u streljanu, što je dodatno povećalo rizik. Tužiteljka je pitala ko snosi odgovornost za tragediju koja se dogodila, naglašavajući da roditelji moraju da budu odgovorni za svoje postupke.
U nastavku suđenja, glavni viši tužilac Nenad Stefanović je istakao da Kecmanović nema kajanja, već se stavlja u položaj žrtve, optužujući medije i tužilaštvo za svoj trenutni status. Stefanović je naglasio da Kecmanović ne pokazuje empatiju prema žrtvama i posledicama koje je njegov sin izazvao. Miljana Kecmanović je, s druge strane, kategorički negirala krivicu, ali je tokom suđenja neprimereno komentarisala, pokazujući time nedostatak razumevanja za bol drugih.
Tužilaštvo je zatražilo maksimalne kazne za roditelje: Vladimiru 14 godina i 11 meseci zatvora, dok su za Miljanu tražili tri godine. Kroz ovaj slučaj, postavlja se pitanje odgovornosti roditelja u vaspitanju i nadzoru dece, posebno kada je reč o oružju i potencijalno opasnim aktivnostima.
Ovaj slučaj je otvorio širu debatu o odgovornosti porodice i društva prema deci. Kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti, važno je obezbediti adekvatnu kontrolu i vaspitanje, kao i pravovremenu reakciju na znake problema. U ovom slučaju, Kecmanovići su propustili da prepoznaju i reaguju na opasnosti koje su postojale u ponašanju njihovog sina.
Iako se ne može promeniti prošlost, važno je da pravosudni sistem preduzme odgovarajuće mere kako bi se osigurala pravda za žrtve i sprečili slični slučajevi. Kako društvo reaguje na ovakve tragedije, može imati dugoročne posledice po sve nas. Uloga roditelja je ključna u oblikovanju bezbednog i zdravog okruženja za decu, a propusti u ovom pogledu ne smeju ostati bez sankcija. Samo tako možemo stvoriti bolje sutra za našu decu i zajednicu.
