U Crnoj Gori, ustavne promene koje su u toku izazvale su brojne rasprave i povećale političke tenzije, posebno u srpskim krugovima. Ovaj paket izmena, koji su dogovorile vlasti i opozicija, fokusira se na pravosuđe i evropsku agendu, ali je izostavljen srpski jezik kao službeni. Umesto toga, srpski će ostati jezik u službenoj upotrebi, uz hrvatski, bosanski i albanski.
Ova odluka izazvala je oštre kritike srpske javnosti prema predsedniku Skupštine Andriji Mandiću i premijeru Milojku Spajiću, kao i zbog ustupaka vezanih za zakone o unutrašnjim poslovima i Agenciji za nacionalnu bezbednost. Ustavne promene, koje su izazvale rasprave unutar same skupštinske većine, odnose se na Sudski i Tužilački savet, kao i Centralnu banku.
Mandić je istakao da se zalaže za proces koji vidi kao „novi srpski odgovor za nova vremena“. Međutim, analitičari i politički protivnici ukazuju na složenost ovog procesa, posebno zbog nedostatka srpskog jezika u trenutnim ustavnim pregovorima. Na početku godine, Demokratska narodna partija (DNP), čiji je lider Milan Knežević, pokrenula je inicijativu da se Ustav dopuni tako da srpski jezik postane službeni uz crnogorski. Ova inicijativa nije prošla jer su je podržali samo poslanici DNP-a i Mandićeve Nove srpske demokratije. Kao rezultat toga, DNP je napustio vlast na državnom nivou i u Podgorici.
Mandić je izjavio da Nova srpska demokratija ima jasan plan i da vodi novu politiku za srpski narod u Crnoj Gori, naglašavajući da će Crna Gora biti uvedena u Evropsku uniju. On objašnjava da su ustavne izmene tehničke prirode, potrebne za zatvaranje pregovaračkih poglavlja 23 i 24. Mandić je takođe ukazao na to da ne postoji potrebna podrška za njihov strateški cilj da srpski jezik postane službeni u Ustavu.
Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, takođe je komentarisao situaciju u Crnoj Gori, naglašavajući da je očekivana antisrpska priroda trenutnog režima. On je podsetio na značaj srpskog jezika u Crnoj Gori i ukazao na to da je deo stanovništva ove zemlje srpskog porekla. Vučić je kritikovao aktuelnu vlast u Crnoj Gori, rekavši da su nakon prethodne vlasti došli još lošiji ili jednako loši.
Prema rečima analitičara, iako se čini da je Mandić otvoren za pregovore, proces izmene Ustava može biti veoma komplikovan. Ustav Crne Gore predviđa stroge procedure za izmene, pri čemu predlog može podneti predsednik, Vlada ili najmanje 25 poslanika. Ako se menjaju ključne odredbe, kao što su službeni jezik, potrebna je dvotrećinska većina u parlamentu, kao i odobrenje na državnom referendumu.
Za uspeh ustavnih promena potrebni su i glasovi opozicije, a trenutna parlamentarna većina ima 47 poslanika od ukupno 81. To znači da im nedostaje najmanje sedam glasova iz opozicije kako bi postigli potrebnu dvotrećinsku većinu. Poslednji popis stanovništva pokazao je da je srpski jezik maternji za 43,18% građana Crne Gore, što ukazuje na značaj ovog pitanja za srpsku zajednicu.
Knežević iz DNP-a ističe da su oni tražili dopunu Ustava koja bi srpskom jeziku omogućila status službenog jezika, ali nije bilo političke volje za takav dogovor. Ova situacija predstavlja propust u postizanju ravnopravnosti svih građana Crne Gore, a posebno srpske zajednice. Da su srpski ministri i poslanici insistirali na tome da se bez uključivanja srpskog jezika ne može ići u proces ustavnih izmena, možda bi se stvorila drugačija politička klima i otvorila prilika za razgovor o identitetskim pitanjima.
