Otvarajući ovogodišnji Festival pirotskog ćilima, gradonačelnik Pirota Vladan Vasić izrazio je optimizam da će pirotski ćilim uskoro dobiti status brenda pod zaštitom UNESCO-a. Ova izjava je data u dvorištu Muzeja Ponišavlja, gde se festival održava, a Vasić je istakao da je pirotski ćilim već zaštićen oznakom geografskog porekla u Srbiji, ali da je cilj da se do kraja godine ili početkom naredne godine dobije i međunarodna zaštita.
„Pirotski ćilim je odavno zaštićen oznakom geografskog porekla u našoj zemlji, ali očekujemo da u narednom periodu, možda već do kraja ove godine, ili sledeće, bude zaštićen i kod UNESCO-a, kao svetsko kulturno dobro. To je velika stvar za Pirot i mi pored festivala pirotskog ćilima i samog pirotskog ćilima, imamo još dva važna brenda i svaki od njih ima svoj festival – pirotska peglana kobasica i pirotski kačkavalj,“ rekao je Vasić.
U okviru ovogodišnjeg festivala, kustos Muzeja Ponišavlja, Lea Vučić, predstavila je novinu – ćilime iz privatnih kolekcija Piroćanaca. Ona je posebno istakla jedan ćilim koji datira iz kraja 19. veka i koji se prenosi s kolena na koleno u jednoj porodici. Ova vrsta očuvanja porodičnih tradicija dodatno naglašava značaj pirotskog ćilima u kulturi ovog kraja.
Manifestaciju je obišla i pomoćnica ministra turizma Višnja Rakić, koja je izrazila ljubav prema Pirotu, iako nije iz tog grada. „Pirot je, ne bez razloga, moj omiljen grad. Verujem da će pirotski ćilim biti, ne samo brend ovog grada, već jedan nebrušeni brilijant u narednim godinama. Vraćamo se našim korenima, a moram da se pohvalim i da u svojoj kući imam jedan pirotski ćilim koji je star 30 godina,“ kazala je Rakić.
Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski takođe je prisustvovala otvaranju festivala. Ona je naglasila bogatstvo srpskog naroda i značaj pirotskog ćilima kao simbola kulture i tradicije. „Zato je pirotski ćilim mnogo više od tkanine, i zato je ćilimarstvo u ovim krajevima mnogo više od zanata, jer su u njemu svi simboli naših nada, ljubavi, stremljenja, svega onoga zbog čega smo živeli i umirali,“ izjavila je Stamenkovski.
Festival pirotskog ćilima traje tri dana i u okviru njega biće organizovane radionice tkanja pirotskog ćilima. Ove radionice su namenjene mladima, ali i svima koji se interesuju za očuvanje kulturnog identiteta ovog kraja. Ovakve manifestacije ne samo da doprinose promociji lokalne tradicije, već i podstiču zajednicu na očuvanje i unapređenje svojih kulturnih vrednosti.
Pirotski ćilim, kao deo bogate tradicije, predstavlja ne samo umetnički rad, već i deo identiteta ljudi koji žive u ovom regionu. Njegova istorija, tehnike izrade i estetske vrednosti čine ga jedinstvenim i prepoznatljivim u svetu.
Uz podršku lokalnih vlasti i zajednice, očekuje se da će pirotski ćilim dobiti zasluženu međunarodnu pažnju i postati simbol kulturnog bogatstva srpske tradicije. Uloga festivala je ključna u ovom procesu, jer okuplja umetnike, zanatlije, turiste i ljubitelje tradicije kako bi zajedno obeležili i očuvali ovo kulturno nasleđe.
U narednim godinama, Pirot ima potencijal da postane centar za očuvanje i promociju tradicionalnog zanatstva, a festival pirotskog ćilima može biti putokaz ka ostvarenju ovog cilja. Na taj način, ne samo da će se očuvati tradicija, već će se i obogatiti turistička ponuda regiona.
