Policija u Zemunu je, po nalogu Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, zadržala G.Z. (41) zbog sumnje da je izvršila krivično delo nasilje u porodici. Ova situacija je deo šireg problema nasilja koje se dešava unutar doma, što je postalo ozbiljna tema u društvu. U poslednjih nekoliko godina, nasilje u porodici je postalo sve prisutnije, a institucije su pod sve većim pritiskom da reaguju.
Prema članu 194. Krivičnog zakonika, nasilje u porodici obuhvata različite oblike zlostavljanja, bilo fizičkog, emocionalnog ili psihološkog. Član 194. stav 3. propisuje da se kazne strogo izriču za učinioce koji su prethodno već imali slične prekršaje. Ova odredba ima za cilj da se zaštite žrtve i spreči ponavljanje nasilja. U konkretnom slučaju, G.Z. se sumnjiči da je prema članovima svoje porodice primenila nasilje, što je izazvalo ozbiljne posledice.
Nasilje u porodici često ostaje neprimećeno, a žrtve se teško odlučuju da prijave zlostavljanje. Mnoge žene, ali i muškarci, trpe nasilje zbog straha od osude, ekonomskih pritisaka ili dodatne traume. U društvu se često postavlja pitanje kako pomoći žrtvama i kako ih motivisati da potraže pomoć. Postoje različite organizacije i centri za pomoć, ali i dalje nedostaje svest o važnosti prijavljivanja nasilja.
U Beogradu, a i širom Srbije, postoje zakonski okviri koji omogućavaju hitnu reakciju policije i tužilaštva. Kada se prijavi nasilje, policija je obavezna da reaguje i da odmah zadrži osumnjičenog ukoliko postoji opasnost za žrtvu. Ovaj pristup je od suštinskog značaja jer omogućava brzu intervenciju i zaštitu žrtava. U slučaju G.Z., policija je brzo reagovala, pokazujući da su institucije spremne da se bore protiv ovog ozbiljnog društvenog problema.
U poslednjim izveštajima o kriminalitetu, nasilje u porodici se često našlo na vrhu liste problema sa kojima se Srbija suočava. Različite organizacije su zabeležile porast broja prijava, što može delimično ukazivati na povećanu svest među građanima o ovim pitanjima. Međutim, važno je napomenuti da porast prijava ne znači nužno i porast stvarnog nasilja. To može značiti da se ljudi osećaju sigurnije kada prijavljuju zlostavljanje, što je pozitivan korak napred.
Iako su institucije zadužene za zaštitu žrtava nasilja u porodici sve aktivnije, potrebno je raditi na edukaciji i prevenciji. Društvo mora biti svesno problema i raditi na njegovom rešavanju na različitim nivoima. Radionice, edukativni programi i kampanje za podizanje svesti mogu pomoći u smanjenju broja slučajeva nasilja. Takođe, važno je da se žrtvama pruži podrška i resursi koji su im potrebni da se oslobode nasilne situacije.
U ovoj situaciji, zadržavanje G.Z. ukazuje na to da pravosudni sistem prepoznaje ozbiljnost dela i da se trudi da zaštiti žrtve. Međutim, to je samo jedan deo šireg problema. Država i društvo moraju zajedno raditi na stvaranju okruženja u kojem će svako moći da se oseća sigurno u svom domu.
Na kraju, važno je napomenuti da je nasilje u porodici ozbiljan društveni problem koji zahteva zajednički odgovor. Policija, pravosudne institucije, nevladine organizacije i građani moraju zajedno raditi na njegovom suzbijanju. Samo tako možemo stvoriti sigurnije okruženje za sve članove društva.
