Prema rečima ministra Selakovića, Vidovdan, koji je ustanovljen kao državni praznik 1889. godine povodom 500. godišnjice Kosovske bitke, postao je simbol zaveta, žrtve i državotvorne svesti srpskog naroda. Ovaj praznik predstavlja svedočanstvo o vremenu kada je Srbija, osnažena slobodom, nastojala da svoju bogatu istoriju, patnje i pobede pretoči u institucije i simbole državnosti. Vidovdan je više od običnog datuma; on je duboko ukorenjen u kolektivnoj svesti naroda i simbolizuje zajedništvo, pripadnost i odgovornost prema nasleđu koje je stvoreno tokom vekova.
Selaković je naglasio da kroz praznike poput Vidovdana, srpski narod gradi svest o zajedništvu i pripadnosti. Kultura igra nezamenljivu ulogu u ovom procesu, omogućavajući da prošlost ne doživljavamo samo kao niz događaja, već kao živo iskustvo koje oblikuje naše vrednosti i pogled na svet. U ovom danu okupljena je duhovna svest srpskog naroda, utemeljena na Lazarovoj žrtvi, Miloševom herojstvu i Kosovskom zavetu. Ovaj zavet nas obavezuje ne samo da pamtimo, već i da budemo dostojni tog pamćenja.
Ministar je istakao važnost izložbe koja čuva istorijski i duhovni kontinuitet kroz autentične predmete, uključujući medalje, spomenice, umetnička dela i pisana istorijska svedočanstva. Izložba otkriva priču o vremenu kada je država kroz kulturu pamćenja oblikovala sopstveni identitet. Ono što je posebno značajno jeste to da kultura pamćenja nije statična; ona se razvija, obogaćuje i prilagođava savremenom vremenu, čuvajući suštinu, ali i pronalazeći nove načine da se približi ljudima. Tradicija se tako ne gubi, već dobija novi život.
Selaković je naglasio da je važno insistirati na stalnom nadograđivanju tradicije, posebno u vremenu kada je istorijski revizionizam izraženiji nego ikad. Generacije naših predaka su doprinele izgradnji kultova Vidovdana, a izložba predstavlja poziv na dijalog, razmišljanje i lično preispitivanje odnosa prema prošlosti. „Tek kada razumemo dubinu svog nasleđa, možemo istinski da shvatimo i svoje mesto u vremenu u kojem živimo“, rekao je Selaković.
On je poručio da spoj nasleđa i savremenih tehnologija omogućava da prošlost ne ostane zatvorena u vitrinama, već da progovori živim, razumljivim i snažnim glasom, naročito mladim generacijama. Mlade generacije su pozvane da preuzmu, razumeju, čuvaju i nadograđuju Kosovski zavet. Ovaj proces je od suštinskog značaja za očuvanje identiteta i kulturološkog nasleđa naroda.
U svetlu svih ovih faktora, Vidovdan ostaje centralna tačka u srpskoj kulturi i kolektivnom pamćenju. Ovaj praznik ne samo da nas podseća na prošlost, već nas i motiviše da razmišljamo o budućnosti. On nas poziva da budemo odgovorni čuvari tradicije i da radimo na njenom obogaćivanju kako bismo osigurali da se vrednosti koje ovaj praznik predstavlja prenose na buduće generacije.
Vidovdan je, stoga, više od datuma u kalendaru; on je simbol identiteta, otpora i zajedništva. Kroz različite manifestacije, od izložbi do kulturnih događaja, nastojimo da očuvamo duh Vidovdana, čime se jača svest o važnosti istorije i kulture u oblikovanju naše sadašnjosti i budućnosti. Na ovaj način, Vidovdan ostaje večna inspiracija i podsticaj za sve nas da budemo svesni svog nasleđa i da ga čuvamo za generacije koje dolaze.
