Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije (PKS), naglasio je potrebu za ponovnim fokusiranjem Srbije na izgradnju digitalne ekonomije zasnovane na veštačkoj inteligenciji (VI). Tokom panela „Izgradnja ekonomije veštačke inteligencije – Podaci, infrastruktura i konkurentnost“, koji je deo konferencije BELTALKS u Beogradu, Čadež je istakao da je ključno da VI bude duboko integrisana u industrijske procese domaćih kompanija kako bi Srbija postala zemlja koja stvara sopstvene proizvode, a Zapadni Balkan postao centar za originalne regionalne proizvode.
On je naglasio da je implementacija veštačke inteligencije u proizvodnim procesima jedan od najvažnijih pokazatelja napretka i uticaja na privredu. Srbija, kao zemlja sa bogatom industrijskom tradicijom, treba da iskoristi ovaj potencijal kako bi postala kredibilno mesto za investiranje u sektor informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT).
Čadež je takođe istakao važnost nastavka ulaganja u digitalnu infrastrukturu, koja je ključna za dalji razvoj ekonomije zasnovane na VI. On je naglasio da je neophodno osnažiti energetski sektor kombinovanjem obnovljivih izvora sa nuklearnom energijom, kako bi se podržala ova transformacija. U tom kontekstu, najavio je da će nacionalni jezički model Srbije biti završen pre specijalizovane izložbe EXPO 2027, čime će se stvoriti prilagođeni modeli za domaće kompanije i institucije.
Predsednica Narodne skupštine, Ana Brnabić, ukazala je na ključne preduslove za razvoj veštačke inteligencije u Srbiji. Ona je istakla da je osnova bila izgradnja baze podataka kroz razvoj eUprave, uz naglasak na važnost obuke talenata i izgradnje infrastrukture kao što su data centri i superkompjuteri. Očekuje se da će izvoz IKT usluga na kraju godine premašiti pet milijardi evra, što bi dodatno potvrdilo rast ovog sektora.
Generalni direktor Yettel Bank, Aleksandar Bogdanović, rekao je da veštačka inteligencija nije prolazni trend, ističući da su strane kolege zapanjene napretkom Srbije u digitalizaciji. Stefan Andonovski, ministar za digitalnu transformaciju Republike Severne Makedonije, ukazao je na to da oko 40% kompanija koristi AI alate, ali samo 5% malih i srednjih preduzeća primenjuje prave AI modele. On je upozorio da korišćenje jednostavnih alatki, poput četbotova, bez promene unutrašnjih procesa ne može doneti suštinsku transformaciju.
Čadež je takođe napomenuo da dalji digitalni razvoj mora biti usklađen sa potrebama privrede, što uključuje povezivanje obrazovanja, infrastrukture i poslovnog sektora. Ulaganja u računarske kapacitete i infrastrukturne projekte, poput Državnog data centra u Kragujevcu, su od suštinskog značaja za razvoj veštačke inteligencije u zemlji.
S obzirom na sve navedeno, Čadež je poručio da je ključno da Srbija iskoristi svoj potencijal i postane lider u inovacijama zasnovanim na veštačkoj inteligenciji. U tom cilju, neophodno je raditi na jačanju industrijske proizvodnje i stvaranju konkurentnijeg poslovnog okruženja u kojem će se podsticati ulaganja i razvoj domaćih proizvoda.
U zaključku, izlaganja svih govornika na panelu su pokazala da postoji velika volja i potencijal za razvoj digitalne ekonomije u Srbiji. Međutim, kako bi se postigli željeni rezultati, potrebno je nastaviti ulaganja u infrastrukturu, obrazovanje i upotrebu savremenih tehnologija koje će omogućiti Srbiji da se pozicionira kao lider u oblasti veštačke inteligencije na globalnom nivou.
